"Sin iz kuće izađe u 7, a vrati se u 15": Đaci u Srbiji imaju vojnički raspored, suprotan je čak i zakonu

Da li je za dete od 14 godina normalno da iz kuće izađe u 7.15, a vrati se u tri popodne?

Ovo nas je pitala jedna majka nakon što ju je šokirao raspored koji je njen đak sedmak dobio u školi. Prema tom rasporedu, on tri dana u nedelji ima čak po sedam časova, jedan dan ima rekordnih osam, a jedan šest.

Preporučujemo

Kako smo saznali, i đaci u gimnazijama neretko dnevno u školi provedu i do 8 sati. Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju dozvoljeno je da učenici u školi provedu do 27 sati nedeljno, ne računajući čas odeljenskog starešine. Kako kažu učenici jedne gimnazije za Telegraf.rs, nastava im se često odvija u dve smene, sa pauzama, te se neretko dešava da premaše dozvoljenih 27 sati.

- U školi obično provedemo 7-8h dnevno. Nasa škola radi dvosmenski, tako da to u prvoj smeni budemo prosečno od 7:30 do 14:15, a u drugoj smeni od 12:45 do 19:30. Naravno, mi nekada imamo i šest časova, ali tih 6 ništa ne vrede kada sledećeg dana imamo 8, ili po nekim rasporedima 9. Neretko nam u raspored ubace pauzu tokom koje sedimo u učionici i cekamo da istekne vreme. Na taj broj časova mi imamo dva velika odmora od 10 i 15 minuta. Ogroman broj časova kosi se sa ranijom normom, jer je to pojava endemična reformisanom školovanju , tako da linije javnog prevoza nemaju polaske i odlaske u vreme koje odgovara učenicima koji putuju, te oni povrh 8 časova često provode još sat vremena čekajuci prevoz - navodi jedna gimnazijalka za naš portal.

Ipak, đaci tvrde da im ne pada teško da slušaju obavezne predmete, iliti one "teške" pod kojima se podrazumevaju prirodne nauke, već ih iscrpljuju dodatne aktivnosti i izborni predmeti, sa kojih ne smeju da izostaju.

Foto: Shutterstock

- Dodatne aktivnosti u našoj školi nisu naročito zastupljene, a i da jesu sumnjamo da bi iko išao na njih zbog količine obaveza koje već ima. Naša gimnazija je jedna od težih u zemlji i od nas se očekuje da uložimo bar dva do tri sata dnevno slobodnog vremena svakog dana u učenje kako bismo imali odlične ocene. Najčešće dođemo iz škole preumorni i nakon malo odmora odmah moramo da nastavimo tempo i sednemo da "grejemo stolicu". Kada se sve to vreme sabere, na školu dnevno potrošimo i do 12 sati. Naš problem nisu matematika, fizika i ostali teški predmeti, nas problem su umetnost i dizajn, savremene tehnologije, ekonomija i biznis, pa čak i građansko vaspitanje. To su predmeti koji nas umaraju, jer u predmeti gde ne radimo ništa - dodaje ona.

Kako objašnjava, gimnazijalci smatraju da bi tolerancija na izostanke sa izbornih predmeta trebalo da bude veća ili da se uvedu u formi radionica koje bi se održavale jednom mesečno.

- Mi želimo reviziju programa ovih predmeta i odgovor na pitanja da li su zaista potrebni, da li obogaćuju obrazovanje, i ako je odgovor pozitivan, tražimo njihovu implementaciju koja ne podrazumeva osme časove. Smatramo da bi ovi predmeti trebali da budu radionice koje se održavaju vikendom, jednom mesecno i slično - kaže ona i dodaje da su čak predmetni nastavnici priznali da bi ih pustili kući da su u mogućnosti.

Sa gimnazijalcima se slaže i portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević, koja smatra da je nemoguće postići nastavu u dve smene.

- Poslednjom reformom gimnazija i velikim brojem nastavnih predmeta gimnazijalci su došli u problem jer nastavnici nisu u mogućnosti da rganizuju sve časove u toku jedne smene. Neke gimnazije izborne predmete imaju u jednoj smeni, a neke u drugoj. Mi smo već ukazivali na ovaj problem, ali predlozi nisu prihvaćeni. Gimnazijalci su potpuno u pravu. Zamislite da pre podne idete na izborne predmete, a popodne na obavezne koje zaista morate da biste upisali fakultet. Oni imaju i projektnu nastavu koja im zahteva angažovanje i vreme - pojašnjava ona za naš portal.

Sa druge strane, predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov, napominje da često dolazi do zabune jer učenici računaju broj časova na nedeljnom nivou, umesto sati, ipak, tvrdi da je činjenica da su preopterećeni.

- Oni u pogledu broja sati sede u skladu sa zakonom, to je izmenjeno kada je rađena reforma gimazija i tada je promenjeno jer su uvedeni izborni programi jer se povećao broj časova, časovi su promenjeni u sate u Zakonu. Oni zbrajaju časove, a ne sate. Da su opterećeni, činjenica je da jesu - navodi Markov.

Dodaje i da je najveći problem što se reaguje poslednično, tek kada se promena načini, te je sada država u situaciji da bira da li će izaći u susret đacima i oštetiti nastavnike, ili obrnuto.

- Forum beogradskih gimnazija je jedini reagovao kada je reforma najavljena pre 6 godina. Jedino smo mi isticali da bi to trebalo pilotirati u jednoj ili više gimnazija da se vidi kako će funkcionisati, ali niko se nije bavio problematikom. Sada su uvedeni izborni programi i učenici su opterećeni. Država je sad u situaciji da izađe u susret učenicima, a to podrazumeva narušavanje mira u prosveti jer te časove sada drže nastavnici, a ako se ukinu to stvara tehnološke viškove. Mogu da biraju između socijalnog mira i opterećenosti učenika - zaključuje on.

(Telegraf.rs)