Ovde se nalazi jedina statua Crne Bogorodice u Srbiji: Doneli je lađom, a krije jedinstveno verovanje

 ≫   
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Apatin je jedinstven po najvećoj zbirci skulptura na otvorenom. Kako je jedinstveni kip Crne Bogorodice dospeo do prve apatinske crkve?

Širom Evrope, ali i dalje bio je čuven Apatin i njegova industrija. Već u 18. veku imao je pivaru, a u 20. i brodogradilište, prenosi RTS. Nakon višedecenijskog napretka, brodogradilište devedesetih doživljava sunovrat, kada na njegovim ruinama nastaju umetnička dela. Sve skulpture predstavljaju spoj industrije, umetnosti jer su ih umetnici izrađivali u apatinskim fabrikama uglavnom od metala. Najveći broj skulptura izgrađen je u apatinskom brodogradilištu.

"Ja verujem da je ideja došla od toga što je Apatin bio jedan jak industrijski grad još u doba socijalizma, tako da je ovde ostala velika količina fabrika, hala, generalno proizvodnja materijala koji su kasnije mogli da se iskoriste u jednu ovako humanu svrhu, odnosno u izradu skulptura", objašnjava likovna urednica galerije Meander Jelena Kukić.

Ono što je sada u redovnoj turističkoj ponudi jeste poseta rimokatoličkoj crkvi Uznesenja Marijinog. Raritet koji privlači ljude u ovu crkvu, kako vernike tako i ljubitelje umetnosti, jeste barkona statua Crne Bogorodice jedine u Srbiji.

"Kada je Marija Terezija naseljavala ovaj deo sa podunavskim Švabama iz Ulma su krenuli Dunavom. Na toj lađi, među ostalim bila je i jedna žena koja je imala kod sebe ovu Bogorodicu. I ona bi izlazila napolje i uzimala taj kip Bogorodice i stavila na obalu. Tako je žena bila zaključila, gde bogorodica ostane da stoji tu mi treba da izađemo", kaže župnik crkve Uznesenja Marijinog u Apatinu Jakob Fajfer.

Osim Bogorodici, Apatin je postao dom i Čehu Rudolfu Udvariju, koji je u međuratnom periodu oslikavao verske objekte. Ipak, njegovo ime se najviše vezuje za prvi posleratni objekat izgrađen od strane naroda iz Like i Banije pedesetih godina. Freske u socrealističkom stilu krase tavanicu doma kulture.

"Imamo pet celina. One su bile simbolične za to vreme. Svaka celina ima svoju zasebnu jedinicu. Prva je bratsvo i jedinstvo, druga obnova i izgradnja, treća nova država, poljoprivreda i prirodna dobra i na kraju imamo umetnost i kulturu", navodi likovna urednica galerije Meander Jelena Kukić.

Da se umetnost i kultura cene u Apatinu, nema dileme. Naročito leti, kada gradić živi.

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA