Raste broj pacijenata koji transplantacijom oporavljaju kostnu srž na Klinici za hematologiju UKC Vojvodine

Svake godine se povećava broj pacijenata kojima se transplantira kostna srž, a tokom prošle i ove godine urađeno ih je 30, od čega polovinu čine alogene transplantacije, koje su zahtevnije i komplikovanije.

- Zahvaljujući modernizaciji laboratorije za dijagnostiku, podigli smo kvalitet autolognih i alogenih transplantacija kostne srži, preciznim određivanjem brojamatičnih ćelija hematopoeze u krvi, pre prikupljanja matičnih ćelija, kao i u transplantatu. U saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine modernizovan je proces zamrzavanja matičnih ćelija hematopoeze – kazala je za Dnevnik.rs upravnica Klinike za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Ivana Urošević.

Preporučujemo

Izvori matičnih ćelija hematopoeze za potrebe transplantacije su kostna srž i periferna krv. Kada je izvor matičnih ćelija kostna srž, matične ćelije se dobijaju punktiranjem kostne srži donora, pri čemu se donor uvodi u opštu anesteziju. Ako je izvor matičnih ćelija periferna krv, one se prikupljaju iz krvi preko aparata za aferezu. Kada govorimo o vrstama transplantacije, postoje autologna transplantacija, kada je pacijent sam sebi donor matičih ćelija i alogena transplantacija, kada se matične ćelije dobijaju od srodnih ili nesrodnih HLA podudarnih donora.

Prema rečima dr Urošević, prednost se daje prikupljanju matičnih ćelija iz krvi, jer je to brže i komfornije i za davaoca i za primaoca, kao i da je oporovak hematopoeze brži. Pacijent koji treba da primi matične ćelije nalazi se u sterilnom bloku, dok se davalac nalazi u Kabinetu za aferezu, gde je priključen na aparat. Davalac ima u obe ruke po jednu braunilu, iz jedne ruke se uzima krv, ona prolazi kroz aparat koji izdvaja matične ćelije, i potom mu se vraća krv u telo kroz braunilu na drugoj ruci. Ceo proces prikupljanja matičnih ćelija traje od četiri do pet sati, a primanje traje od pola sata do jednog sata i pacijent dobija matične ćelije poput infuzije ili transfuzije, u venu.

Načelnik Sterilnog bloka Klinike za hematologiju docent dr Borivoj Sekulić objašnjava da autologna transplantacija omogućava primenu visokodozne hemioterapije, a da matične ćelije služe za obnavljanje kostne srži nakon intenzivne terapije.

- Zbog toga je potrebna potpora matičnim ćelijama, koje su u ranijem aktu prikupljene i zamrznute. Ova transplantacija se primenjuje u lečenju pacijenata obolelih od multiplog mijeloma, kao i u lečenju bolesnika sa raznim vrstama limfoma - ispričao je dr Sekulić.

Profesorka Urošević napominje kako je verovatnoća podudarnih donora u porodici 25 odsto, a navodi da se na Klinici od 2018. godine, zahvaljujući profesorudr Aleksandru Saviću, sprovode i transplantacije od nesrodnog donora iz internacionanog registra dobrovoljnih davalaca kostne srži. Ona i apeluje na ljude da se prijave za Nacionalni registar donora u Zavod za transfuziju krvi, gde postoji lanac za davalaštvo, odnosno put kojim će matične ćelije stići do bolesnih ljudi, kojima su neophodne.

Uključivanje mladih lekara

Klinika za hematologiju sa timom lekara koji su uključeni u proces transplantacije matičnih ćelija hematopoeze je član Evropske grupe za transplantaciju kostne srži. Upravnica napominje kako im je plan da uključe što više mladih lekara u tim, kako bi obezbedili kvalitet, ali i povećali broj transplantacija. Kako bi se dobile matične ćelije iz kostne srži, one se moraju mobilisati u perifernu krv iz kostne srži, te donori dobijaju faktore rasta. Primaocima se ovom transplantacijom omogućava brži oporavak kostne srži nakon intenzivne hemioterapije, a dr Sekulić naglašava da alogeni transplantat ima i dodatno antitumorsko dejstvo.

Kada se radi autologna transplantacija, prvo se odmrznu zamrznute matične ćelije, pa se vraćaju nultog dana transplantacije u telo pacijenta, koji je prethodno dobio visokodoznu hemioterapiju.

- Radi se procena vijabilnosti, odnosno proverava se u kom procentu su ćelije, nakon odmrzavanja, adekvatne za oporavak kostne srži. Ukoliko se radi alogena transplantacija, ćelije ne moraju da budu zamrznute, jer donor može da bude tada na aparatu za aferezu i matične ćelije se odmah aplikuju. Čak i ako one stižu iz inostranstva, dolaze brzo, jer se transportuju avionom, u frižideru – objašnjava dr Urošević.

Primenjenim matičnim ćelijama se nakon 10 do 14 dana obnavlja hematopoeza, odnosno počinju da se stvaraju ćelije krvi.

Alogena transplantacija radi se kod akutnih leukemija, ali i kod hronične mijeloidne leukemije, kod primarne mijelofibroze i aplastične anemije, što su česte indikacije za ovu proceduru.

(Telegraf.rs)