Svetski dan prevencije suicida: Više od 1.000 ljudi u Srbiji godišnje izvrši samoubistvo

Svetski dan prevencije suicida obeležava se danas, a lekar specijalista psihijatrije Ljiljana Simić ističe da je destigmatizacija mentalnog oboljenja važna kao korak u prevenciji suicida, ali i da je u oblasti prevencije postignut značajan napredak.

"Cilj je da kroz zajedničke akcije radimo na tome da se suicid prevenira i da se svetu i struci i građanstvu prenese poruka da je suicid moguće preduprediti", rekla je Simić za Tanjug.

Preporučujemo

Međunarodna asocijacija za prevenciju suicida je od 2003. godine uvela današnji dan kao Svetski dan prevencije suicida, a usvojila ga je, kako podseća Simić, i Svetska zdravstvena organizacija i napravila strategiju od 2021. do 2023. godine. Ona je istakla da se kroz zajedničke akcije radi na destigmatizaciji lošeg raspoloženja, nevolje, neraspoloženja i tuge koje vode ka tome da ljudi odustaju od života.

"Sve to može da se prepozna i važno je da možemo jedni drugima da pružimo podršku, da pokažemo da na kraju svakog puta uvek ima rešenja za probleme, nevolju ili bolest koja može da bude podloga suicida", poručila je Simić.

Lekari specijalisti psihijatrije, poručuje Simić, su uvek otvoreni za pomoć - kroz razne moderne tehnologije, telefone, ali i centre za mentalno zdravlje i SOS telefone.

"Naša struka je uvek otvorena za ljude. Svakog dana ljudi koji imaju problem ove vrste mogu da dođu, mogu da nam se obrate i treba da znaju da su svi problemi rešivi i da suicid zaista može da se prevenira", rekla je Simić.

Simić ističe da je jako teško govoriti o tačnom broju samoubistava u toku godine, ali da u Srbiji preko 1.000 ljudi godišnje izvrši suicid.

"Zajedničkim radom možemo da umanjimo ovaj broj. Mediji su često presudni - kroz obaveštenja mogu da vrše popularizaciju psihijatrije, kao i da kroz takav način izveštavanja da svaki suicid ne bude senzacionalistička vest, već kroz struku objašnjeno i signalizirano ljudima da put uvek postoji i da svetlo na kraju svakog puta zaista postoji", rekla je Simić.

Komentarišući mišljenja da post kovid period još uvek traje kada je reč o mentalnom zdravlju, Simić kaže da je pandemija donela mnogo toga i u ljudskoj svesti i u ljudskom ponašanju, ali da je na neki način taj period signalizirao da se osim na telesno zdravlje, svi više skoncentrišu i obrate pažnju i na mentalnno zdravlje.

"Da svi uvidimo da tu postoji taj važan segment i našeg duševnog funkcionisanja, odnosno mentalnog zdravlja. Sigurno da su svi oni pritisci, strahovi, zabrinutost, zatim uslovljenost da budemo vezani za kuću, na neki način redukovanje lične slobode, doveli do toga da su neke bolesti dobile na snazi i samim tim su neki ljudi pribegavali i suicidu", rekla je Simić.

Ona je rekla da postoji zvanična statistika koja govori da nije uočen neki specifičan trend rasta suicida tokom i nakon pandemije, ali da u svakom slučaju suicidalna promišljanja i suicidalne namere postoje kao rezultat tog perioda.

"Međutim to vreme je donelo i mogućnost da se o mentalnom zdravlju mnogo više govori i da ono bude jedna od prioritetnih tema u našoj zemlji i na nekim stručnim forumima. Kao neko ko je okrenut ka pozitivnom i ka rešenju problema mogu da kažem da smo mi ipak izvukli dobre pouke iz svega toga i sagledali u teškim vremenima koliki su nam kapaciteti da se suočimo sa raznim tegobama", rekla je Simić.

Destigmatizacija mentalnog zdravlja, kao važan korak u prevenciji, dodaje Simić, u fokusu je još od perioda pandemije, i sada se u toj oblasti radi mnogo, a uočen je značajan napredak.

(Telegraf.rs)