Prate partnere da dokažu neverstvo! Evo kako možete biti uhvaćeni u prevari u Srbiji a da toga niste svesni

Aplikacije, razni dostupni modeli kamera kao i prislušni uređaji, u nekoliko koraka vas mogu razotkriti.

Bubice, kamere, uređaji za praćenje, aplikacije, pa i angažovanje detektiva, samo su neke od metoda kojima se mogu koristiti partneri kako bi dokazali neverstvo.

Preporučujemo

Dok se bezbrižno vozite u automobilu i vodite razgovor sa nekim, možda i ne slutite da vam je u autu prislušni uređaj. S druge strane, ako kažete da idete na jednu destinaciju a zapravo odlazite na drugu, takođe vas to može "koštati" jer partner može pratiti vaše kretanje.

Advokati ističu da se foto, video i audio zapisi uglavnom koriste za sopstvene potrebe kako bi doneli odluku o razvodu, dok psiholozi smatraju da korene ovakvog ponašanja treba potražiti u poverenju odnosno nepoverenju prema partneru, te se savetuje bračna terapija, a ne uhođenje.

Takođe, treba imati na umu da se osim uređaja, za praćenje partnera može angažovati i privatni detektiv.

Prema dostupnom cenovniku na jednom sajtu, praćenje po satu kreće se od 20 do 25 evra, dok je na dnevnom nivou 150. Takođe, oni vam navodno mogu pomoći i oko otklanjanja i provere da li imate uređaj, što košta oko 200 evra.

Nisu svesni da su uhvaćeni

Ljubomora, sumnja, nesigurnost, provera, razlozi su zbog kojih emotivni partneri idu toliko daleko kako bi ispitali vernost svojih sadašnjih ili budućih supružnika. Kako advokati objašnjavaju, neki od njih pak žele dokaze kako bi pokrenuli brakorazvodnu parnicu bez obzira što video, foto i audio zapise ne mogu korisiti na sudu, one su zapravo okidač za razvod.

- Moj brak je pukao zato što sam, sada već bivšeg supruga, uhvatila u prevari. Počela sam da sumnjam u njegovu vernost i postavila sam mu automobilu bubicu. Čula sam njegov razgovor sa ženom sa kojom me je varao. Nisam mu odmah rekla ali smo se svađali i netrpeljovost je rasla. Posle nekoliko meseci mučenja i sa moje i njegove strane, sporazumno smo se razveli, ali sam mu svakako priznala šta je okidač. Izuzetno neprijatno iskustvo, i za mene i za njega, ali i za zajedničko dete. Sve se to desilo pre četiri godine, razvedeni smo skoro tri godine, ali sa ove distance mogu reći da sam postupila pogrešno jer brak treba čuvati. On nije ostao sa tom ženom, ali povratka nema. Uvek je bolje razgovarati i pomoći partneru da prevaziđe sva iskušenja koja su sastavni deo života, kaže za Telegraf.rs A.Z. iz Beogada.

Prate partnere da dokažu neverstvo

Psiholog Maja Svetozarević za Telegraf.rs objašnjava da sve polazi od nesigurnosti i nepoveranja prema partneru, te se ova pojava ne može smatrati poželjnom ni na koji način. Kada partner počne da sumnja, najvažnije je pokrenuti razgovor i rešiti problem. Uhođenje i praćenje je loša ideja po više osnova.

- Sve polazi od sopstvene i lične nesigurnosti, to je jedan od motiva. Takođe, imamo nedostatak samopouzdanja, projekcije sopstvenih potreba, to su potrebe činjenja ili željenja da se ono u šta se sumnja uradi. Bilo da uhodi žena ili muškarac, oni sigurno imaju neki razlog zašto to čine, što ne čini zdrav odnos. Kada pričamo o braku, zdrav odnos je funkcionalni odnos koji se bazira na uzajamnom poverenju, sigurnosti, razumevanju i poštovanju. To je dakle, ravnomeran odnos i uzajaman, a to znači da ako ja imam potrebu da uhodim nekoga, znači ja toj osobi ne verujem. Čim uđem u stanje neverice, to znači da se plašim, da sam nesigurna, zbunjena, konfuzna, te ide dalje do patološke ljubomore. Svakako metoda nije dobra - kaže Svetozarević.

Kako pojašnjava naša sagovornica, ukoliko postoji neka promena u braku, povlačenje u sebe, izbegavanje partenra, loša komunikacija, učestale svađe, tada je potrebno razgovarati, ali ne pratiti ili uhoditi.

- Kada partner postavlja bubice, kamere, ili koristi bilo koji drugi način uhođenja to u prevodu znači "želim te uhvatiti na delu", ili "tragam za nekim dokazima".  Ukoliko neko već ima tu potrebu, ne može se reći da je to dobro i da je to brak, jer brak nije sudnica. Mi ne tražimo krivca, nego tražimo rešenje ako se jave neki poremećeni odnosi. Treba tražiti uzrok, a to se postiže samo razgovorom između partnera. Ukoliko ne mogu sami da reše, tu su bračni savetnici, psiholozi, terapeuti. Ono što je moj savet je da najpre sami porazgovaraju, ali nikako da uhode jedno drugo. To je neprijatno osećanje i za jednu i drugu stranu. Onaj ko uhodi je preopterećen nečim, ili sopstvenom krivicom, ili nešto čini loše pa želi da projektuje na tu drugu ososbu, jer tako sebi olakšava. Sumnjati u nekoga znači jedno loše psihološko stanje i za onog koji sumnja ali i za onog koji je progonjen nekom vrstom paranoidnog ponašanja. Čak i da postoji sumnja, ružno je i neprihvatljivo - kaže Svetozarević.

Kako dodaje naša sagovornica, materijalne dokaze sud ne uvažava, te se nameće pitanje šta partner želi da postigne kada uhvati na delu onog drugog.

- Koji je plan, efekat, sa kojom idejom neko ide? To su pitanja. Šta će meni dokaz, šta ću s njim? Ako nešto ne ide, rešava se razgvorom, ako je moguće, ukoliko ne, postoji drugo rešenje a to svakako nije praćenje. Dalje, šta ako neko nekoga prati i ne utvrdi ništa, šta onda? Onda brak osaje u toj kolotečini, crv sumnje i dalje negde postoji i remeti bračni odnos, a sve se da reštiti razgovorom bez obzira na ishod, rešenje je u razgovoru - zaključuje psiholog.

Prema nekim statistikama, bračne vode su "mirne" u prvih godinu dana, kasnije može doći do promene, naročito nakon dolaska deteta, jer ono postaje centralna figura umesto muškarca, te se "zanemareni" okreću ka drugim ženama koje im pružaju pažnju.

(Telegraf.rs)