Postkovid urniše organizam! Ovo je spisak simptoma koji zbog kojih se morate javiti lekaru

Ubrzani rad srca, preskakanje, umor, bolovi u mišićima, modirce po telu, opadanje kose, samo su neki od postkovid simptoma koji su i dalje prisutni.

Bez obzira na starosnu dob, može se javiti kod svakoga i trajati i po nekoliko meseci, ali ipak, na udaru su oni koji su imali teži oblik bolesti, kao i hronični bolesnici. Iako prvenstveno kovid napada pluća, virus je uticao na svaki organ u telu, te se osim na plućima, postkovid odrazio i na kardiovaskularni sistem, mišiće, ali i u vidu neuroloških problema.

Preporučujemo

Problemi sa modricama

Beograđanka Ana. M (34) za Telegraf.rs kaže da mesecima unazad primećuje modrice na svom telu, zbog čega se i podvrgla lekarskim pregledima.

- Počela sam da primećujem modrice po rukama, nogama, prstima, ali mislila sam da se radi o slučajnim povredama. Zatim jedna prođe, druga se vraća, nisu bile bolne na dodir što mi je bilo sumnjivo. Kako se ispostavilo da nema bolova, otišla sam na pregled kako bih proverila krvnu sliku, jer možda je manjak gvožđa ili neki drugi ozbilniji problem. Sve je u granicama normale, ali niko mi nije dao konkretan odgovor osim da se možda radi o postkovidu - objašnjava naša sagovornica.

Lupanje srca i umor

Od svih postkovid simptoma lupanje srca i umor su najizraženiji kod ljudi, te lekari stalno apeluju da se nakon zaražavanja treba postepeno vraćati normlanim aktivnostima.

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš doc.dr Tomislav Kostić  u razgovoru za Telegraf.rs kaže da je postkovid i te kako prisutan ali da je svakako najizraženiji kod ljudi koji su hroničnu bolesnici. Takođe, može se javiti i kod mlađih ljudi.

- Sam kovid dovodi do oštećenja sistema i organa. Nisu samo zahvaćena pluća, nego i ostali organi a između ostalog i kardiovaskularni sistem. U toj akutnoj fazi kovida, može se kod određenog broja pacijenata javiti poremećaj srčanog ritma, poremećaj na nivou samog srca, i još neki problemi... Što se postkovida tiče on se obično javlja kod težih oblika, može trajati malo duže. Može doći do sindroma hroničnog umora kao i poremećaja srčanog ritma u vidu nekih aritmija. Takođe javlja se i zapaljenje srčane maramice, ali i još neke tegobe kod određenog broja pacijenata - kaže dr Kostić.

Kako lekar objašnjava, to ne znači da svako ko ima kovid da će imati problem sa postkovidom, ali svakako dužina trajanja simptoma zavisi od stanja organizma, ali i od težine oblika kliničke slike.

- Prema nekim podacima postkovid može trajati od tri do šest meseci kod težih oblika, zato treba napraviti adekvatnu procenu fizičkog kapaciteta kod pacijanta, naročito kod onih koji se bave sprortom, ali i generalno kod svih koji su imali teži oblik kovida. Zato ne treba odmah krenuti sa fizičkom aktivnošću, u akutnoj fazi je potrebno mirovanje, ali za vraćanje u punom obimu treninga treba tražiti adekvatnu procenu. Generalno, klinički oblici kovida koji se sada javljaju su blaži, pa dolazi do manjeg stepena oštećenja kardiovaskularnog sistema. Svakako, kovid će biti prisutan i dalje i treba voditi računa kod onih pacijenata koji imaju malo teže oblike, Najosetljivija populacija su hornični pacijenti i oni moraju posebno da se čuvaju - kaže dr Kostić.

Kardiolog prof.dr Predrag Mitrović lekar Urgentnog centra KCS, potvrđuje za Telegraf.rs da se tegobe javljaju i kod mlađih ljudi, zato treba i dalje biti ba oprez sa postkovdom.

- Ono što je primećeno da se javlja kod mlađih ljudi posle preležane korone je upala sčanog mišića, srčane kese, zato je posebno važno posle zaražavanja polako se vraćati fizičkim aktivnostima. U zavisnosti od stanja pacijenta, težine bolesti, zavisi i povratak u normalnu, što može biti od jednog do tri meseca. Naravno, kovid je sada drugačiji, daje lakše oblike, ali treba biti oprezan - kaže dr Mitrović.