Da li nas čeka zabrana mobilnih telefona, novi kodeks oblačenja i veštačka inteligencija u školama

Zabrana mobilnih telefona, pravila oblačenja, ali i uključivanje veštačke inteligencije u školama, izazivaju oprečne reakcije.

Kakve nas novine čekaju od ove školske godine, i da li bi veštačka inteligencija trebalo da uđe u škole, na  odgovore za Telegraf.rs daje prof.dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Preporučujemo

Kako objašnjava, pitanje upotrebe mobilnih telefona, tableta, veštačke inteligencije ali i tehnoloških novotarija uopšte, veoma je aktuelno, te se ujedno javljaju i oprečne preporuke.

- Imamo mnoštvo različitih mišljenja na ovu temu, i to kako kod đaka i roditelja, tako i u okvirima stručne javnosti. Sa jedne strane svesni smo evidentnog nezadrživog progresa i napretka u domenu primene novih tehnologija u obrazovnom procesu. To je neminovnost. To je naša današnjica ali i budućnost - kaže za Telegraf.rs prof.dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Početak ove školske godine drugačiji je nažalost, zbog tragedije koja se dogodila u maju u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", ipak, kako naš sagovorni objašnjava, ukoliko postoji zajedništvo, svi će se brzo vratiti redovnom svakodnevnom redu, a u najboljem interesu generacija koje su nam sada u školskim klupama.

- U novoj školskoj godini nastavlja se rad na isti način, po istim programima i prema istim obrazovnim standardima kao i ranije. Dakle, nova generacija đaka neće imati ništa teži posao u odnosu na prethodne generacije. Međutim, posebne mere koje su kao preporuke išle ka školama, a koje su vezane za ovaj specifični trenutak i koje su verovatno jednokratnog karaktera, trebalo bi da u ovoj situaciji pomognu i učenicima i zaposlenima u obrazovanju. Ipak, nije dobro što novi standardi postignuća još uvek nisu objavljeni i uvedeni, iako su stručni timovi našeg obrazovnog sistema sve pripremili pre skoro godinu dana. Ti novi standardi bi trebalo dugoročno da dovedu do značajnog poboljšanja kvaliteta. Ovako ćemo propustiti još jednu generaciju učenika, koja neće imati priliku da na nov, savremen i poboljšan način usvajaju znanja - kaže za Telegraf.rs profesor Ranđelović.

Što se samog kodeksa oblačenja tiče, Zavod se nije bavio tim segmentom obrazovnog procesa, ali pre svakog uvođenja neke novine, biće izvršena određena analiza uticaja, dodaje naš sagovornik.

Veštačka inteligencija i mobilni telefoni

Kako ističe profesor Ranđelovič, svedoci smo vidnog napretka u tehnološkom domenu, kao jednu od tekovina iz perioda pandemije - kako kod učenika tako i kod učitelja i nastavnika. Tada su svi bili primorani da se, često i protiv svoje volje, okrenu ka tehnologijama i obrazovanju budućnosti.

- Pandemija je u ovom slučaju bila efikasan akcelerator pozitivnih tendencija i promena. Sa druge strane, svedoci smo i da su se kolege u školama, nažalost, velikog dela tih novih znanja i umeća vrlo brzo odrekli, odmah nakon završetka pandemije i povratka u školske klupe. Dodatno, imamo i javno izražene stavove naših psihologa, pedagoga i drugih ljudi koji nisu direktni učesnici nastavnog procesa, ali su ipak u situaciji da ozbiljno utiču na rad našeg obrazovnog sistema, a koji izražavaju oprečan stav, u odnosu na široku primenu tehnologija u obrazovanju. Ako pitate za moj licni stav i stav Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, mi smo za to da se okrenemo ka budućnosti, a ne kao prošlosti. Mi smo za to da deci treba pružiti sve alate i mogućnosti, koje im obrazovanje u 21. veku pruža, a ne uskaćivati im. Hteli to ili ne, obrazovanje ne može pobeći od tehnologija i njihovog korišćenja - kaže profesor Ranđelović za Telegraf.rs.

Kako ističe, obrazovni sistem će morati, poput onih u drugim društvima i državama, da krene u budućnost putem koji je određen, te ćemo moramo da krenemo ka kompletnog digitalizaciji, u svim domenima u kojima će kao rezultat dati povećanje kvaliteta obrazovanja.

- Primena digitalnih alata, otvorenih obrazovnih resursa na internetu, obrazovnih aplikacija i portala, kao i veštačke inteligencije, to nije više budućnost - to je sadašnjost. Ako mi budemo bili neodlučni, neuki ili nespremni, to nam ne daje za pravo da sprečavamo našu decu da se na savremen način obrazuju. Mi bi trebalo da se otrgnemo od stila obrazovanja koji je koncipiran i nastao je u 19. veku ili ranije, moramo da se okrenemo napred i ne smemo da kočimo točak progresa. Inače će naša deca otići u budućnost bez nas, izlaziće postepeno iz okvira redovnog sistema, sakupljaće nova znanja i obrazovaće se na drugim stranama, iz drugih izvora, bez ikakve kontrole nastavnika, učitelja ili roditelja - kaže direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Kako unaprediti obrazovanje

Kako ističe profesor Ranđelović, postoji mnogo segmenata obrazovnog procesa, u kojima je moguće raditi u cilju podizanja kvaliteta obrazovanja, te naš obrazovni sistem zaista sve vreme konstantno radi na mnogim frontovima i pokušava da dođe do tih poboljšanja.

- Jedan od vrlo važnih segmenata je rani razvoj dece, koji se dešava u predškolskom obrazovanju i gde je po prvi put sistem u mogućnosti da utiče i da da doprinos. Programom "Godine uzleta" načinjen je veliki korak u tom smeru. Drugi segment su niži razredi osnovne škole, gde smo ipak prilično dobri - barem gledajući po postignućima naših učenika u međunarodnim komparativnim studijama PIRLS i TIMSS. I pored dobrih rezultata, kolege učitelji mogu da ulaganjem dodatnih napora još doprinesu celokupnom podizanju kvaliteta. Sledeći segment su viši razredi osnovne škole, a rad našeg sistema u ovom segmentu najbolje merimo putem završnog ispita na kraju osmog razreda, kao i putem međunardnih studija ICCS, ICILS i PISA, čije rezultate isčekujemo - kaže profesor Ranđelović.

Uvođenje velike mature

Kada govorimo o sistemu srednjeg obrazovanja, nažalost, osim ocena učenika, ne postoje realni  pokazatelji o kvalitetu.

- Razlog je to što još uvek nije uvedena velika matura, koja bi bila prvo pravo, eksterno i realno merenje postignuća srednjoškolaca, a samim tim i pokazatelj kvaliteta rada. u ovoj situaciji, bilo koja ocena kvaliteta rada ovog dela sistema sada bila bi, u neku ruku, paušalna. Ipak, tu vidimo put, tu znamo kako treba dalje raditi, samo to u sledećim godinama treba da sprovedemo. Velika matura biće značajan i efikasan alat obrazovnog sistema za podizanje kvaliteta sredenješkolskog obrazovanja - kaže profesor Ranđelović.

(Telegraf.rs)