Nekada nepoznati otvor, danas turistička atrakcija: Resavsku pećinu do sada posetilo preko 3 miliona ljudi

Speleološki biser, jedna od najbogatijih, najvećih, ali i najviše istraženih pećina u Evropi, nalazi se u srcu Srbije na samo 20 kilometara od Despotovca. Ovaj prirodni fenomen pravi je magnet za turiste širom zemlje i sveta, ali i razne naučnike za koje je Resavska pećina pravo blago. Do sada ju je obišlo preko tri miliona ljudi, a u nju se prvi put spustio doktor Jovan Petrović, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta 1962. godine kada je i pokrenuo njeno uređenje i istraživanje, koje traje i dan danas.

Preporučujemo

Smeštena u krečnjačkom brdu "Babina glava" bila je poznata samo čobanima koji su se sa svojim stadima ovaca sklanjali od nevremena, međutim jedan od meštana je otkriva te 1962. godine i to deli sa svilajnačkim planinarima. Od tada sve do 1972. godine radilo se punom parom na uređenju pećine, a onda je ona deset godina kasnije otvorena zvanično za posetioce.

Ekipa Telegrafa spustila se u pećinu čija se starost procenjuje na oko 80 miliona godina i zajedno sa vodičem Lidijom Trifunović koračala stazama uređenim za posetioce, svedočeći istoriji i nakitu od kojeg zastaje dah. Na samom ulasku dobili smo instrukcije da pustimo mašti na volju, jer ćemo samo tako doživeti ovo čudo prirode na najbolji mogući način.

Postoje razne verzije o tome kako je tačno otkrivena Resavska pećina, a jednu od legendi ispričala nam je Lidija jer je ona omiljena turistima.

- Za pećinu se vezuje jedan mit koji govori da su današnji ulazak u nju čobani koristili da sklone svoja stada od nevremena, a onda se desilo da je jednom prilikom stado ovaca značajno krenulo da nestaje, pa su shvatili da dole postoji jedan otvor - otkriva naša sagovornica.

Pećina je duga četiri ipo kilometara, od toga je ispitano 2830 metara, a za posetioce je uređeno za sada samo 800 metara staze. Smeštena je na 485 metara nadmorske visine, a prilikom njenog obilaska spuštate se 80 metara ispod zemlje, kazala nam je Lidija.

Konstantna temperatura tokom cele godine unutar nje, koja iznosi 7 stepeni, je još jedna karakteristika po kojoj se može reći da je ovo srpsko blago pravo čudo prirode.

- Interesantno je i da vlažnost vazduha varira od 80 do 100 procenata - dodala je.

Resavska pećina sastoji se od osam nivoa, od kojih su samo prva dva otvorena za posetioce. Kako je Lidija objasnila oba nivoa podeljena su na po 4 dvorane.

- Posetiocima je dostupno osam dvorana, a treći nivo još uvek nije otvoren, iako je planirano njegovo dalje istraživanje otežavaju ga prohodne vode - kaže Trifunovićeva.

Svaka od dvorana ima svoje ime koje je usko povezano sa dešavanjima u pećini, kao na primer dvorana "crvenih breča" kojeg u Srbiji ima samo u ovde. Posetiocima posebnu pažnju zaokupira i "koncertna dvorana" koja je najakustičnija u zemlji, pa ne čudi što svako ko zna zapeva upravo tu.

- Kristalna dvorana je primamljiva zbog stalaktita i stalagmita koji su veoma karakteristični, neki od njih podsećaju na obešeno jagnje, riblju glavu i slonovo stopalo - rekla je naša sagovornica.

"Bobanova" i "Kepina" dvorana svoje nazive dobile su zbog dvojice speleologa koji su proučavali pećinu, Jovana Petrovića i Kepe koji je prvi otkrio dvoranu koja je kasnije dobila njegovo ime. 

- Boban je bio sin glavnog speleologa koji je istraživao pećinu, doktora Jovana Petrovića, kojeg su sa devet godina preko jednog pregradnog zida, koji danas deli dve dvorane, spustili jer nije bilo prolaza ni sa jedne strane, pa su ih kasnije veštački prokopali - otkrila nam je Lidija.

Procenjuje se da je ova idealna destinacija za turiste stara čak 80 miliona godina, dok je starost nakita koji je krasi, odnosno stalktita i stalagmita, oko 45 miliona godina.

- Lepo je pomenuti i da je za formiranje nakita i to samo jednog centrimeta kubnog potrebno dugih 1000 godina. Sav pećinski nakit formira se od stalaktita, koji se spuštaju od tavanice ka podu, i stalkmita, koji se podižu od poda ka tavanici.

Nakit u pećini veoma je jedinsten, kako su nam rekli nadležni u pećini, ne postoji speleolog iz Evrope koji nije zanemeo pred lepotama Resavske pećine, međutim i njegova struktura veoma je zanimljiva, pa zbog nje tri boje unutar nje dominiraju - bela, crvena i žuta. 

- Bela boja potiče od kalcijuma koji prolazi kroz vodu, crvena gvožđa, a žuta od kalcijum karbonata i ima primese gline.

Od biljnog sveta u pećini su zastupljene alge, lišajevi i mahovine nastale pod uticajem svetlosti, a pored slepih miševa, od životinjskog sveta zastupljene su i neke posebne vrste insekata koji se mogu videti na samom ulasku u pećinu.

Na samom početku 2010. godine, 1. januara Resavska pećina primljena je u Međunarodne asocijacije turističkih pećina, a za sve one koji bi voleli da uživaju u ovom fenomenu otvorena je cele godine. Koliko je ovo mesto atraktivno za turiste svedoči i činjenica da Resavsku pećinu obiđe preko 50 hiljada turista godišnje.

(Telegraf.rs)