Čekala sam ga da ga iznenadim a našla ugljenisanog za volanom: Slađana na godišnjicu braka ostala sa 4 dece

Kada se krene put sela Klokočevac, koji se nalazi između Majdanpeka i Donjeg Milanovca, lokalnim seoskim putem, 3 kilometra pešačenjem uz brdo, kroz gustu šumu obraslu rastinjem, a preko nesigurnog metalnog mosta preko reke, koji sa jedne strane ima rukohvat sa druge ne, stiže se do proplanka na kome se nalazi usamljeno domaćinstvo Paunovića.

U njemu od pre mesec dana živi samohrana majka Slađana Paunović (28) sa svoje četvoro dece, tri sina i ćerkicom. Ova mlada žena nije ni slutila da će tog kobnog 5. avgista poslednji put videti svog supruga Dejana Paunovića (33) sa kojim se čula samo par sati pre nego što je tragično završio život nadomak kućnog praga.

- Bio je u drugoj smeni. Radio je kao vozač u kineskoj firmi Jin Šan. Čuli smo se nekoliko puta tog popodneva. Rekao mi je da na našoj Ladi Nivi nema svetla. Obično naš putnički automobil parkira pored puta, jer do salaša je jedino moguće stići teretnim vozilom. Nije me poslušao da uz baterijsku lampu krene pešice, jer se u poslednje vreme nešto jako plašio. Pričao mi je da često sanja svog oca koji je nastradao skoro na istom mestu. Pao je sa mosta i udavio se u reci. Tu postoji spomen ploča i nije smeo noću da prođe pored nje. Krenuo je kolima bez svetla i eto, da li je bio umoran ili je strm i nepregledan put, moj Dejan se prevrnuo u provaliju. Auto se zapalio i našla sam ga pred zoru ugljenisanog za volanom. Ostala je tu još uvek šoferšajbna od automobila i molim ljude da je odnesu, ne mogu tuda savakodnevno da prolazim sa decom i da je gledam , kroz plač priča Slađana koja nas je dočekala i povela svojoj kući , koju zasigurno sami nebismo pronašli.

Život joj se okrenuo u sekundi kaže ova hrabra žena, koja sa svojih 28 godina ima četvoro dece.

Sama, sa sinovima Stefanom (9) koji je četvrti razred, Nemanjom (7), u drugom , Ivanom (2,5) i malom Ana Marijom koja je baš na dan očeve pogibije napunila osam meseci, bori se sa problemima koje joj je život nenadano nametnuo.

Stradao na godišnjicu braka

- Nemam kud, moram da nastavim dalje. Decu treba izvesti na prav put. Pomažu mi roditelji koji žive u okolini Donjeg Milanovca, dever, Dejanov brat je tu uvek kad mi nešto zatreba. Dejanova majka. Ali, oni su u selu, ja sam ovde na salašu i snalazim se za sada kako moram. Još ničeg nisam svesna. Čekala sam ga to veče na večeri da ga iznenadim, jer nam je bila desetogodišnjica braka. I nije došao... - priča uplakana i utučena Slađana:

- Stefan je najteže to podneo, stalno ćuti i plače pa se trudim da što manje o tome govorim. Imam pomoć od njih iako su mali. Sada su oni tu na koje se oslanjam. Kada je beba u pitanju najsigurnija sam kada moram u selo po potrebštine da je ostavim sa Nemanjom. Iako je i on mali, ne ispušta je iz ruku. Možda malo zvuči čudno, ali jedino njemu verujem kad je uz nju. Ona samo kod njega hoće, ne plače i traži ga. Mada i Stefan priskoči. Ivan je malo ljubomoran i zvrk je, pa se plašim i povedem ga sa sobom kud god krenem.

Okruženi šumom, neuslovna kuća

- Imali smo stoku i živinu. Sada kada me je ovo zadesilo o tome ne mogu da brinem. Isuviše mi je obaveza pored dece. Ovce sam prodala ostalo je još 12 jagnjadi i to ću da prodam jer ne stižem. Moj Dejan je bio strastven lovac . Imamo lovačke pse i oni su nam neka sigurnost, jer sam ovde bez igde ikoga okružena šumom -  nastavlja Slađana, koja pokušava svoju tugu i bol zbog dece da prikrije, ali joj ne polazi za rukom.

Novinski tekstovi o ovom slučaju, koji su tog 5. avgusta potresli svakoga ko ih je čitao nisu ravnodušne ostavili ni ljude iz Fondacije Humana srca, koji su izrazili želju da posete porodicu.

- Boravili smo u Klokočevcu i obišli Slađanu i dečicu i sve nas je duboko potreslo. Odmah smo shvatili da je ovo za nas prioritet. Porodična kuća pored toga što je neuslovna za njih, do nje se toliko teško dolazi. Deca po kiši i snegu pešače kroz šumu do škole , često puta bivaju i zavejani i ostanu u kući. Strašan prizor, strašna tragedija. Rešili smo da što pre moramo nešto da učinimo i dogovorili se sa Slađanom da je u ovom momentu najpametnije pokušati da im se reši stambeni problem. Naći stan ili kuća u Donjem Milanovcu, kako bi bez muka deca i majka nastavili život , koji mora dalje. Naš apel preko društvenih mreža , upućen svim ljudima velikog srca, još jednom se pokazao kao dobar potez . Shvatili smo da još uvek ima ljudskosti u svima nama , pa je nakon par sati objave sakupljeno 30 hiljada evra i time smo glavni problem rešili. Samo da se pronađe odgovarajući stambeni objekat - napominje Nikolina Đujić, predsednik Fondacije Humana Srca.

Pomoć će stići iz lokalne samouprave Majdanpek koliko je moguće u Zakonskim okvirima da se pomogne, to će se učiniti.

- Naravno, koliko nam Zakon dozvoljava i mi ćemo se uključiti za sve što bude potrebno da deci i majci pomognemo da prebrode ovaj težak period i život nastave dalje u boljim okolnostima - ističe Dragan Popović, predsednik Opštine Majdnapek.

Zahvaljujući ljudima dobre volje i plemenitog srca nadamo se da će sledeće viđenje sa i Stefanom, Nemanjom Ivanom, Ana Marijom i njihovom mamom Slađanom, biti negde na Dunavskom keju u Donjem Milanovcu. Spoznaja da smo svi zajedno učinili da im se pomogne da prebrode najteži period u životu nema cenu, a nadanja su da se na ovome neće stati.

(Telegraf.rs /Milica Ristić)