Anita za dan izjavila 2 saučešća, a onda momku na putu za Kragujevac okrenula život: Prvi put stala stoperu

Lep i prelep gest, nadam se istinit. Skoro idem kod kolege, rukovodilac, šef, bukvalno prvi u firmi, znamo se ravno 30 godina. Nismo kućni prijatelji, ne družimo se privatno, ali me dovoljno zna kakav sam ja radnik, a napominjem da se 30 godina znamo. Molim ga za sina za posao, u Srbiji tako mora, složićete se. Vidim da dok smo razgovarali da nije to to. Bez preterivanja, jedan njegov telefonski poziv bi završio posao. I nije na kraju ni prstom mrdnuo. Sin nije dobio posao. Priznajem da niko nije meni dužan pa ni taj kolega, da pomaže, to je stvar dobre volje, ali eto, ja bi njemu učinio da je obrnuta situacija. Za njega je to bila sitnica od 2 minuta posla a sinu rešeno životno pitanje ali ne ide sve u životu kako planiramo. A priča iz članka je da devojka pomaže čoveku kojeg prvi put vidi u životu. Idemo dalje.

Ja sam imala srecu. Stala sam tipu on je sjeo pozadi, nemadoh kud vozi Misko sad. Noc, ja bacim pogled u retrovizor on mindjuse u nosu usima obrvama kapa na glavi, ma....nije bio pricljiv a ja zanijemljela i ako sam bas pricljiva..ali sve prodje dobro izadje on stvarno kad sam se zaustavila u grad. Vise ne stajem.

Moćna neka kad samo okrene broj i eto posla......