Anita za dan izjavila 2 saučešća, a onda momku na putu za Kragujevac okrenula život: Prvi put stala stoperu

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Realan čovek
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Realan čovek

    30. avgust 2023 | 07:31

    Lep i prelep gest, nadam se istinit. Skoro idem kod kolege, rukovodilac, šef, bukvalno prvi u firmi, znamo se ravno 30 godina. Nismo kućni prijatelji, ne družimo se privatno, ali me dovoljno zna kakav sam ja radnik, a napominjem da se 30 godina znamo. Molim ga za sina za posao, u Srbiji tako mora, složićete se. Vidim da dok smo razgovarali da nije to to. Bez preterivanja, jedan njegov telefonski poziv bi završio posao. I nije na kraju ni prstom mrdnuo. Sin nije dobio posao. Priznajem da niko nije meni dužan pa ni taj kolega, da pomaže, to je stvar dobre volje, ali eto, ja bi njemu učinio da je obrnuta situacija. Za njega je to bila sitnica od 2 minuta posla a sinu rešeno životno pitanje ali ne ide sve u životu kako planiramo. A priča iz članka je da devojka pomaže čoveku kojeg prvi put vidi u životu. Idemo dalje.

  • Mara

    29. avgust 2023 | 21:56

    Ja sam imala srecu. Stala sam tipu on je sjeo pozadi, nemadoh kud vozi Misko sad. Noc, ja bacim pogled u retrovizor on mindjuse u nosu usima obrvama kapa na glavi, ma....nije bio pricljiv a ja zanijemljela i ako sam bas pricljiva..ali sve prodje dobro izadje on stvarno kad sam se zaustavila u grad. Vise ne stajem.

  • Vx

    29. avgust 2023 | 19:52

    Moćna neka kad samo okrene broj i eto posla......

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA