Bivši direktor Vlastimir Ćirić preminuo kao beskućnik: Prodao dedovinu da završi krov škole, pa skončao u bedi

U 92. godini sahranjen je Vlastimir Ćirić, prosvetni radnik u penziji. Ćirić je bio dugogodišnji direktor osnovne škole u Svođu i nastavnik psihologije i pedagogije u selima Crne Trave i Vlasotinca. Sve je dao društvu, za sebe nije tražio ništa i ponosan je na to, piše Jugmedia.

Živeo je iznajmljenoj kući bez vode, kupatila i wc-a u Kovanlučkoj ulici na periferiji Niša.

Preporučujemo

Apel javnosti da Ćirić bar poslednje dane provede u humanim uslovima, uputio je pre pola godine njegov kolega Aca Stefanović. Nažalost, iako su mediji o tome pisali, niko nije pomogao ovom humanom čoveku.

Stefanovićev nekrolog Vlastimiru Ćiriću:

„Čika Laki, danas si poslednji put bio na suncu. Zakopali smo te u jedva iskopanu raku. Nas ukupno devetoro. Nije tu bilo ni jednog od tvojih učenika. Razumljivo je da nije bilo ni tvojih prijatelja, kojih je ostalo jako malo. Nebitno. Niko nije toliko bitan kao oni zbog kojih si prodatu očevinu uložio u školu u koju će oni i njihova deca ići. Da postanu ljudi. A da li su? Od nove godine ležiš sa slomljenim kukom. U intervijuu Exkluzivu apostrofirao si svoj epitaf : “Sve za drugoga, ništa za sebe“. Sada kada si završio svoje putovanje, ne mogu a da se ne zapitam, čemu si nas učio i koliko je tvoja životna filozofija bila ispravna ? Ostao si bez porodice,zakopan u nekom šumarku na periferiji sveta. Gledaćeš večito na svoj zavičaj. A da li bi se sada zapitao, da li je ispravno to što si radio? Vidiš, ja lično smatram da nije. Porodica je trebala da ti bude svetinja, a ne neko ko nije našao za shodno ni sveću da ti zapali. Mislim da je tvoj kraj životnog puta, potpuno nehotično, i najbolja lekcija koju si nam održao. Batali druge, njih nije briga za tebe. Čuvaj porodicu. Molim te oprosti mi zbog ovih grubih reči, ali smo mi uvek bili iskreni. I, naravno, to ne umanjuje moje poštovanje za ono što si uradio.To je bio tvoj izbor i tvoj put. Verujem u tvoje iskrene namere, ali više ne verujem ljudima. Tvoj primer me je tome naučio“.

Onima koji ovo čitaju, izvinjavam se zbog patetičnih reči i možda neprimerenih fotografija.

Počivaj u miru i neka Bog prema tebi bude pravedniji“, zapisao je Aca Stefanović.

Podsetimo, životna priča Vlastimira Ćirića bila jhe velika i bolna. Počeo je da radi čim je završio služenje vojnog roka i to kao učitelj. Prvo službovanje bilo mu je u selima na teriotoriji Crne Trave. Bio je mladi učitelj, sa snovima i idealima i velikom željom da pomogne društvu. I pomogao je, a u tom davanju zaboravio je na sebe.

Imao je i veliku porodičnu tragediju, sin jedinac poginuo je u saobraćajnoj nesreći u 33-oj godini. Da je bilo drugačije, sada ne bi bio sam, oko njega bi bili sin, snaha, unuci, piše portal Srbija Vesti.

U kućici za koju je plaćao najam jer nije njegova, u ulici bez asfalta, u 91. godini, pričao je da radeći za prosperitet društva jednostavno zaboravio da sebi napravi krov nad glavom. Penzija koju je primao pokrivala je troškove za skroman život, jer kako ga je popuštalo zdravlje tako je veći deo odlazio na lekove. Povremeno ga je posećivača kućna nega, a imao je samo reči hvale za njih.

(Telegraf.rs)