Galager: Ne treba sumnjati da su se odnosi između Svete stolice i SRB poboljšali

Sekretar Svete stolice za odnose s državama i međunarodnim organizacijama Pol Ričard Galager ocenio je da su poslednjih godina diplomatski odnosi između Srbije i Svete stolice stalno jačali kao i da niko ne treba da sumnja da su se odnosi značajno poboljšali. Vatikan i Srbija imaju vekovnu diplomatsku saradnju, a Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova, Sveta stolica je od samog početka kosovskog problema pokušala da ohrabri uključene strane i pomogne im da kroz otvoren, iskren i konstruktivan dijalog dođu do pravednog rešenja koje će biti na dobrobit svih.

Komentarišući diplomatske odnose između Vatikana i Srbije za list Politika, Glager kaže da je Sveta stolica održavala diplomatske odnose s različitim državama koje su nastajale jedna za drugom s Beogradom kao glavnim gradom. "U novembru 1919. godine Sveta stolica je priznala Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a 2. marta 1920. godine poslala prvog apostolskog nuncija nadbiskupa Frančeska Kerubinija. Iste godine je i Apostolska nuncijatura otvorena u Beogradu", objasnio je Galager.

Preporučujemo

Istakao je da je preciznije reći da se radi o stogodišnjici prisutnosti Apostolske nuncijature nego o stogodišnjici diplomatskih odnosa između Svete stolice i Srbije. "Poslednjih godina su diplomatski odnosi između Srbije i Svete stolice stalno jačali, delom zahvaljujući i velikom broju poseta visokih zvaničnika, kao što su posete vrhovnih predstavnika države Vatikan 2005, 2009, 2015. i 2019. godine", rekao je Galager. Dodao je da se potom desila poseta državnog sekretara kardinala Pjetra Parolina Srbiji 2018, a 2014. godine je, kako kaže, njegov prethodnik posetio Srbiju kako bi potpisao Dogovor o saradnji na višem obrazovanju. "Godine 2018. ministar spoljnih poslova Ivica Dačić posetio je Vatikan.

Iste godine su vođeni bilateralni razgovori između generalnog sekretara Ministarsva spoljnih poslova Srbije i podsekretara Sekcije za odnose s državama Svete stolice, premijera i ministra spoljnih poslova u novembru 2021. godine u Beogradu", podseća Galager. Istakao je da je veoma zahvalan na vrhunskoj dobrodošlici i na razgovoru koji je imao sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve Njegovom svetosti patrijarhom Porfirijem, u manastiru Kovilj, a kome je kako kaže, preneo i pozdrave Svetog oca Franciska.

"Uzimajući u obzir sav taj pozitivan razvoj niko ne treba da sumnja da su se odnosi između Svete stolice i Srbije značajno poboljšali", istakao je Galager. Kada je reč o mogućoj poseti pape Franciska Srbiji, Galager kaže da je u prethodnom periodu primljen službeni poziv Svetom ocu da poseti Srbiju i da je on izrazio želju da učini posetu. "Ipak, čini se da u Srbiji još uvek ima onih koji misle da vreme za takvu posetu još nije došlo. Želeo bih da dodam i opservaciju da su oko pet odsto građana Srbije katolici i mislim da bi oni, zajedno sa svojim biskupima, takođe želeli da prime Svetog oca u svojim domovima", kaže GAlager. Govoreći o čitavom zapadnom Balkanu, Galager kaže da se ponekad za pomenuti region, može čuti izraz "evropsko bure baruta" ili, kako je Vinston Čerčil rekao, da "Balkan proizvodi više istorije nego što može da je svari".

"Ovo efektno ilustruje koliko je ovaj deo Evrope bio, i još uvek jeste, važan. Istorija balkanskih zemalja je pokazala kako je moguće izgraditi društvo gde razlike nisu teret, već prednost", rekao je Galager. Dodao je i da je, s druge strane, ovaj region bio svedok kako je malo potrebno da se uništi društvo tog tipa, čega smo, prema njegovim rečima, bili svedoci devedesetih godina prošlog veka. "Sveti otac je posetio balkanske zemlje više puta, izražavajući svoju bliskost s narodima koji su tamo. Takođe, i ja sam kao sekretar za odnose s državama i međunarodnim organizacijama, posetio skoro sve balkanske prestonice, kako bih pokazao da je ovaj region među prioritetima Svete stolice i da iskažem podršku Svete stolice na njihovom putu ka evropskoj integraciji", rekao je Galager.

Dodao je da Sveta stolica gleda blagonaklono na evropske težnje balkanskih naroda, snažno ih podržava i nada se da će uskoro doći do realizacije, ali i da se olakša osećaj napuštenosti koji brine građane koji gledaju s nadom u Evropsku uniju zarad budućeg rasta i napretka. "Iz religijske perspektive, s druge strane, promocija ekumenskog i međureligijskoh dijaloga ostaje fundamentalna. Ta dimenzija ima poseban značaj za mirnu budućnost Balkana, gde su se vekovima latinska, vizantijska i islamska kultura susretale i, ponekad, sukobljavale", rekao je Galager.

Podsetio je i na izjavu pape Franciska prilikom posete Bosni i Hercegovini 2015. godine da je dijalog suštinski uslov za mir, te da je stoga on i dužnost svakog vernika i njihovih verskih vođa, koji su, prema njegovim rečima, primarni čuvari mira. "Svet, a zakođe i Balkan, mora više da investira u kulturu susretanja kako bi se prevazišla kultura sukoba, a to je tema draga Papi Francisku. Jedan od važnih elemenata kulture susretanja, uz gostoljubivost i posvećenost, jeste dijalog, koji treba tažiti kroz 'međusobno približavanje, slušanje, posmatranje, međusobno poznavanje i razumevanje drugog i kroz nalaženje zajedničkog stanovništva', kako je papa Francisko objasnio u enciklici 'Fratelli tutti'", podsetio je Galager.

(Telegraf.rs)