4 skrininga na bolesti koje možete odraditi kod izabranog lekara: Na depresiju od 18, na dijabet od 46. godine
Preventivni pregledi dobar su način da se obezbedi vitalnost i u kasnijoj životnoj dobi, da se izbegne bolest, i u krajnjem, da se uštedi novac.
"Zdravstveni osiguranici imaju pravo na skrininge na depresiju, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i karcinom debelog creva", rekla je specijalista opšte medicine kruševačkog Doma zdravlja Kruševac dr Darinka Punoševac u emisiji "Svet zdravlja" na RTK.
Kako je objasnila, za svaki od ovih skrininga razlikuje se životno doba.
"Skrining za depresiju rade svi pacijenti preko 18 godina, jednom godišnje. Skrining za kardiovaskularne bolesti za muškarce od 36. godine na svakih pet godina, ukoliko nalazi na skriningu budu okej, a za žene od 45 godine, mada mogu i ranije ukoliko pre uđu u menopauzu. Skrining za dijabet radi se svake tri godine od 46 godine života i skrining na karcinom debelog creva od 50. do 74. godine na svake dve godine ukoliko je nalaz bio dobar."
Ocenjuje da je uloga primarne zdravstvene zaštite da bude primarna prevencija.
"A mi skrininge smatramo sekundarnom prevencijom, jer mi već tražimo bolest", kazala je.
"Skrininzi se naravno rade kod naočigled zdravih ljudi. To je više za neko naše upravljanje u lečenju ili nelečenju pacijenata da vidimo šta u njihovim navikama nije dobro, pa u tom smislu da utičemo. Nas je malo, pacijenata je puno, ne možemo uvek to sve da odradimo. Ali trudim se da pacijente koje odaberem za skrining, da to budu pacijenti za koje sumnjam da bi eventualno tako nešto moglo da se javi, jer mi kao struka moramo da se ograničimo, mi govorimo o verovatnoći - da ćete oboleti ako ste u nekom životnom dobu ili u nekoj rizičnoj grupi", dodala je.
Pored skrininga koji se rade kod izabranog lekara rade se papa test i mamografija.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.