"Ja je molim da se vratimo ovde": Kristijan ruši zablude da moleri bolje žive na Zapadu

Čovek srednjih godina danima uređuje spoljnu fasadu u centru Leskovca, a komšiluk priča kako je to njegov lokal koji je dugo izdavao. Radi pedantno, ivice kao žilet, na zidovima najpre stavlja izolaciju, pa preko lepak. Maže ga kao malter, ravno, formira zid preko koga će doći mrežica, pa opet lepak pa fasadna boja.

„Vi ste profesionalac?“.

Preporučujemo

„Da“, kaže. „Time sam se i ovde bavio, između ostalog“.

Znači ne živi u Leskovcu, ali  nastavljamo priču.

Zove se Kristijan Krstić (47). Ime je dobio po želji svoje tetke. Rođeni je Leskovčanin, ima dvoje odrasle dece. Živi u Beču. Po zanimanju je mašinski bravar, ali se tim poslom nije bavio već je pomagao ocu u pekari, baš u ovom prostranom lokalu pored ulice, piše portal Jugmedia.

„Međutim, ostao sam bez oca mlad, pa sam lokal izdvao, ali sam po Srbiji radio molerske radove – krečenje, gletovanje, fasade…“, priča.

Več 10 godina živi i radi u Beču, bavi se upravo molerajem. To je prilika da saznamo kako zarađuje u glavnom gradu Austrije?

„Duplo više nego ovde“, odgovara.

„Koliki je to duplo?“.

„Tamo može da se zaradi od 2.500 do 3.000 evra mesečno, a ovde oko 1.500 evra. Koliko čujem i ovde su skočile cene majstora. Međutim, u inostranstvu je život skuplji, pre svega mislim na plaćanje stana, to je najveća stavka, pa skoro dođe na isto“, objašnjava i dodaje da on u Leskovcu ima i svoju kuću.

„Pa šta ćete onda u Beču ako vam dođe skoro na isto?

„Moja druga supruga ne želi zbog svoje dece. Ja je molim da dođemo, da se vratimo ovde. No tamo su mnogo bolje mogućnosti za decu, to je glavni razlog, mada ja, naprimer, živim na relaciji posao-kuća, večera, spavanje. Nemam vreme za provod“.

Njegova priča ne slaže se sa onima što se često sluša o "lepom životu preko grane". Pa i ova kratka priča ruši zablude.

(Telegraf.rs)