Najnoviji rezultati otkrili koliko smo (ne)pismeni: Razlika među polovima drastična

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, manje od 38.000 osoba starijih od deset godina je nepismeno, svaka peta osoba u Srbiji, odnosno 1.277.396 ima visoko ili više obrazovanje, a upravo su žene te koje prednjače kao visokoobrazovano, i neobrazovano stanovništvo, piše Blic.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku srednju školu završilo je 53,1 odsto stanovništva starosti 15 i više godina, osmogodišnje obrazovanje ima 17,8 odsto stanovnika, dok je 6,3 odsto stanovnika bez škole ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole.

Žene najobrazovanije i najnepismenije

Rodno osetljiva statistika svedoči da je veći broj žena (24,03 odsto) nego muškaraca (20,73 odsto) stekao više ili visoko obrazovanje.

Najveći udeo osoba sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim gradskim opštinama Vračar (61,8 odsto), Novi Beograd (50,4 procenata), Savski venac (53,7 odsto) i Stari grad (59 procenata), dok je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem u opštinama Malo Crniće (5,6 odsto), Žabari (6,1 odsto) i Gadžin Han (6,6 odsto).

Stručnjaci RZS-a navode da je u odnosu na poslednji popis stanovništva 2011. godine značajno povećan udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem – sa 16,24 odsto na 22,44 procenata, kao i udeo lica sa srednjim obrazovanjem – sa 48,93 odsto na 53,08 procenata.

Smanjen broj nepismenih, ali...

Takođe je zabeleženo smanjenje udela lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem – sa 13,68 procenata na svega 6,28 odsto.

Rezultatima poslednjeg popisa stanovništva pokazali su da je manje od 38.000 osoba u Srbiji starijih od deset godina nepismeno, a nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca – udeo žena u ukupnom broju nepismenih iznosi 71 odsto.

Više od polovine nepismenih ima 65 i više godina, a najveći udeo nepismenih u stanovništvu živi u Bujanovcu (3,6 odsto), Petrovcu na Mlavi i Novoj Crnji (po 2,7 odsto), Bojniku (2,6 odsto) i Plandištu (2,3 odsto).

U periodu između dva poslednja popisa udeo nepismenih lica u stanovništvu starijih od deset godina smanjen je sa 1,96 odsto, koliko ih je bilo na popisu stanovništva 2011. godine, na 0,63 odsto.

Stanojević: Žene nedovoljno obrazovane

Vesna Stanojević direktorka Sigurne kuće prokomentarisala je za "Blic" rezultate popisa stanovništva, ocenivši da je obrazovanje žena u Srbiji, iako poboljšano, i dalje nedovoljno.

- Videla sam taj izveštaj popisa, i iskreno ne znam šta bih rekla na to. Danas su žene verovatno obrazovanije, obzirom da se devojke sve više obrazuju, završavaju škole i fakultete. Činjenica je da su žene obrazovanije - kaže za "Blic" Stanojević.

Ona se osvrnula i na to da je pitanje broja potpuno nepismenih ljudi, pre svega žena u Srbiji, teško odrediti.

- Mi imamo mnogo ljudi koji nemaju ni svoj identitet. To su ljudi koji nemaju svoje lične karte, nemaju matične brojeve, nemaju ništa. Kada neko nema matični broj to je kao da ne postoji - kaže ona.

Stanojević objašnjava da bi se grubo posmatrano, u odnosu na celokupno stanovništvo moglo reći da su žene u Srbiji nisu dovoljno pismene.

- Da li su žene pismenije? Ako bismo posmatrali i žene koje žive u ruralnim sredinama, i starije žene, ne samo mlade žene u urbanim sredinama koje se zaista obrazuju mislim da je ta, uslovno rečeno, nepismenost vrlo postojana. Mišljenja sam

Komentarišući podatak da je od ukupnog broja nepismenih u Srbiji čak 71 odsto ženska populacija, Stanojević ja za "Blic" istakla da je to poražavajuće.

- Mi u Sigurnoj kući se ne srećemo sa mnogo nepismenih žena, ali kod nas dolaze žene koje imaju ono najosnovnije obrazovanje. One se jedva potpišu, i samo to znaju. To nije obrazovanje, to je nešto prisilno naučeno, i poražavajuće je - kaže Stanojević za "Blic".

Ko je sve pitan da li je pismen

Kako ističu u RZS, pismenim se smatra svako lice od 10 i više godina koje je završilo najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa.

Pitanje o pismenosti postavljano je samo osobama starijih od deset godina koja nisu pohađala školu ili su završila tri razreda osnovne škole i nisu nastavila dalje školovanje.

U Republičkom zavodu za statistiku podsećaju da je na popisu stanovništva 1866. godine, u Kneževini Srbiji bilo više od 93 odsto nepismenih među stanovnicima Srbije, dok je na popisu 1931. godine, broj nepismenih u ukupnom stanovništvu iznosio 48 odsto.

Znamo li da koristimo računare

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina može se smatrati kompjuterski pismenim, što znači da umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na računaru – kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu.

Oko trećine stanovnika samo delimično poznaje rad na računaru, odnosno najčešće zna da pronađu informacije na internetu ili ume da koristi neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju, dok se 24 odsto stanovništva smatra kompjuterski nepismenima jer ne umeju da obavljaju nijednu od navedenih aktivnosti.

Između dva popisa stanovništva, udeo kompjuterski pismenih lica u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 procenta. Kako objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku, kompjuterska pismenost definisana je kao sposobnost lica da koristi osnovne računarske aplikacije u izvršenju svakodnevnih zadataka (na poslu, u školi ili kod kuće).

Posmatrano po opštinama, najveći udeo kompjuterski pismenih lica zabeležen je u centralnim gradskim opštinama Beograda, i to na Vračaru (76,9 odsto), Starom gradu (73,7 odsto), Novom Beogradu (70,9 odsto), Savskom vencu (69,9 odsto), Zvezdari (67,6 procenata), Voždovcu (65,4 odsto), Čukarici (62,6 odsto), Rakovici (61,2 odsto), Paliluli (57,7 odsto i Zemunu (57,4 odsto), Novom Sadu (62,8 odsto) i u Nišu (55,9 odsto). Najmanji udeo kompjuterski pismenih je u opštinama Gadžin Han (18,7 odsto) i Malo Crniće (19,4 odsto).

(Telegraf.rs)