"Bila sam ostavljena u podrumu" Elizabetu srce vuče iz Amerike nazad u Zvečansku, jednu stvar mora da uradi

 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Luka

    07. avgust 2023 | 22:44

    Ja nisam imao tu srecu da me usvoje ljudi dobrog srca,rastao sam po domovima,bez ljubavi i saosjecanja,uz strog pogled vaspitaca i grube udarce starijih domaca,jedini prijatelji bile su mi knjige,one su me odvodile u neke druge svjetove,srecne krajolike...carobne gradove,na krilima maste letio sam u neke bolje svijetove i zaboravljao na sivu svakodnevnicu doma,svaka stranica knjige davala mi je nadu i snagu da iza ovih sivih zidova dje odrastam postoji neki bolji i ljepsi svijet koji ceka na mene.

  • Luka

    07. avgust 2023 | 22:37

    I ja sam kao beba ostavljen na kapiji jedne male crkve u kisnoj olujnoj noci,prekriven novinama i cebetom u plasticnoj gajbi...zboj jake grmljavine i kise niko nije cuo moj plac ,nasli su me ujutru dok su zvona zvonila za jutrenje ,mokrog i promrzlog kako spavam...kad me jedna zena uzela u ruke kazu da sam se nasmijao.

  • Vera

    07. avgust 2023 | 21:50

    Divna devojka,pametna!Neka joj Bog dragi podari zdravlje i sve sto pozeli!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA