Tea je poslednja učenica koju nastavnik Aleksandar ispraća iz škole: Volela bih da imam drugare

Tea Cingeli iz Stare Bingule jedina je učenica Osnovne škole "Sveti Sava" u ovom malom sremskom mestu koje broji oko 100 stanovnika. Ako od sledeće školske godine ovaj đak drugog razreda odluči da nastavi školovanje u susednom mestu Divoš, na objektu škole, koji datira iz 1944. godine staviće se katanac, jer novih učenika više nema.

1961. godine, Osnovnu školu u Staroj Binguli, u opštini Sremska Mirovica, pohađalo je 40-tak učenika. Danas je u njoj samo jedan đak – Tea Cingeli, jedino dete u školi.

Preporučujemo

Sama školska zgrada, odaje duh nekih prošlih vremena. Podignuta za potrebe Crkve, ali je posle rata, 1944. godine postala partizanska škola. Školska zgrada izgleda ušuškano okružena drvećem, u njoj, učitelj i jedna učenica, Aleksandar Herceg od 1994. predaje u Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Staroj Binguli, u gradu živi i putuje. Od prvog do četvrtog razreda može da se sluša nastava, posle toga, mladi su prinuđeni da idu u Divoš, piše Ozon.rs

Odeljene Osnovne škole „Sveti Sava“, u Staroj binguli broji samo jednog đaka, devojčica Tea pohađa drugi razred a kada završi četvrti, ova škola ostaje bez đaka. U selu nema dece koja će do tada stasati za prvi razred Osnovne škole.

Učitelj Aleksandar Herceg izvodi nastavu za učenike od prvog do četvrtog razreda. On ovde nije samo učitelj, već i vaspitač jednoj osmogodišnjoj devojčici Tei Cingeli.

Tea je ove školske godine ostala sama, ali to mu nije nikakav problem. ona je jedina ovog uzrasta, 2019. godište. Svake godine dece je sve manje, trebala je i ona da ide u Divoš, nema drugara, pažnju dobija samo od mene. Prošle godine, bilo je dve devojčicepa smo mogli da igramo i između dve vatre. Roditelji su hteli i ove godine da je prebace, meni nije zbog mene ali se škola onda gasi, objašnjava učitelj Aleksandar Herceg.

Učitelj Aleksandar iz Sremske Mitrovice autobusom dolazi na posao, iz Sremske Mitrovice.

Nije samo u Staroj Binguli ovako tužna priča. Divoš i Čalma su isturena odeljenja OŠ „Sveti Sava“, kubure i oni sa decom. Divoš ima osmoro dece u četvrtom razredu, u sedmom razredu ih je pet. 2020. godine se porodica odselila za Mitrovicu sa svoje dvoje dece, to vam je kao da je otišlo „pola“ škole, selo ima 80 ljudi. Erdevik je bila varošica koja je u ono vreme imala ambulantu, hitnu pomoć, poštu, selo je sada takvo da su hteli prošle godine da ga spoje sa Kukujevcima, nema dece, tamo su masovno odlazili za Slovačku. Poslednjih desetak godina mlade devojke odlaze u grad, momci ostaju uz zemlju ali i to je počelo da se osipa.

Razlog manjeg broja učenika povezan je sa malim brojem stanovnika i selidbama. Teško je opstati ovde na selu, ko ima više zemlje i voća može da funkcioniše, ostalima je problem.

Tea Cingeli, koja je jedini đak u ovoj školi, kaže da nije lako, da bi volela da ima bar još jednog drugara ali da voli da uči sa svojim učeiteljem, aali kaže da je strog. Voli fizičko i crtanje.

Volela bih da imam više drugara, išla bih u Divoš zbog drugara, tamo bi mogla sebi da kupim nešto, ovde ima prodavnica ali ne radi. U Divošu su dve osobe koje poznajem, mo brat pa bi i zato bi htela tamo. Ima autobus ali neće zbog jednog đaka da dolazi u Divoš, mogla bi da idem sa mojim bratom Nikolom, brata voze autobusom.

Devojčica Tea ipak može da se pohvali da ima svog ličnog učitelja. Njen učitelj Aleksandar kaže da ovakav način nastave ima puno prednosti, mana je što nema više dece u selu. Prednost je u tome što učitelj može da im posveti dosta pažnje i dosta vremena, a s druge strane usamljeni su, i jako im je teško što nemaju društvo.

Deca ne shvataju kolika je prednost posvećenost, nekada nemaš povratnu pomoć roditelja, roditelji rade, nemaju vremena i tako dalje. Ja sam u ovoj školi 30 godina, kada sam došao bilo ih je devet, to je najviše. Deca u malim grupama mogu da nauče više, mnogo je lakše pripremiti manju grupu, deca budu vrednija. Društvene mreže i telefoni su sve poremetili, volim kada su deca samostalna, deca tada više rade, usmeriš ih i posvetiš im se.

Sada u školi imamo pet strunjača, kada sam došao, imali smo jednu, sada nemamo dece, dodaje Aleksandar Herceg. Đaka je najviše bilo 1961, tada su u školi u Binguli radile dve smene, bilo je preko 40 đaka, danas je tu samo jedan đak.

Na oko je vidljivo da situacije nije dobra, uskoro na prostoru Stare Bingule neće biti više đaka. Ako vas put nanese u ovo predivno mesto, iako je društveni život sve skromniji, jedno je sigurno, prirodna lepota ovog malog sela na padinama Fruške gore će vas oduševiti. Možda se u narednom periodu mladi odluče da ovde i zasnuju porodice.

Ostaje, da se nadamo…

(Telegraf.rs)