Snimili smo laboratorijsku analizu SMA: Od kapi krvi bebe do čitanja rezultata, šta znače levi i desni signal

Na Studentskom trgu broj 3 u Beogradu nalazi se zgrada Filološkog fakulteta. Tabla levo od ulaznih vrata sugeriše da su tu i prostorije Biološkog. Stepenicama desno na drugi sprat - do Centra za humanu molekularnu genetiku. Unutra je laboratorija, a stručnjaci u belim mantilima u njenim odeljenim delovima. Leđima okrenuti od forenzičara, čujemo da je u toku analiza garderobe s mesta zločina.

Misleći o nekim serijama koje smo u detinjstvu gledali i još ranije emitovanom programu "Atom po atom", dolazimo na mesto za kakvo smo se nadali da postoji. Mladi istraživač saradnik Nemanja Garai - sa maskom na licu i rukavicama - uzima karticu sa sasušenim kapima krvi i na njoj ostavlja rupu kružnog oblika. To je uzorak krvi neke bebe, rođene u GAK "Narodni front" ili u kragujevačkom porodilištu. Uzorci tamo rođene dece dopremaju se u (trenutno) jedinu laboratoriju u Srbiji u kojoj se vrši analiza na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA).

Deo sasušene mrlje ubacuje se, kaže nam rukovodilac projekta skrininga dr Miloš Brkušanin, u optičku ploču, pa mu se dodaje natrijum hidroksid. Ta ploča ubacuje se u PCR mašinu, gde se zagreva.

PCR mašina... nije bilo tako davno kad su mnogi od nas prvi put čuli za PCR test.

Time se, kaže stručnjak, došavši do kraja trećeg koraka u proceduri testiranja na SMA, omogućuje izolovanje DNK. To je bitno, jer je reč o genetičkom skriningu.

Potom se priprema reakciona smeša, razliva na novu optičku ploču i dodaje joj se izolovana DNK. Sve zajedno odlazi u mašinu: QuantStudio Real-Time PCR System. Ona je zverka. Sa još jednom takvom, objašnjava, skriningom bi mogli da pokriju sva porodilišta u Srbiji.

Dalje se umnožavaju potrebni geni kako bi se utvrdila eventualna dijagnoza. Umnožava se ono što postoji, kaže. Čega nema, ne može se umnožiti.

Tu se dolazi do poslednjeg koraka - analize podataka.

"Zasniva na analizi fluorescentnih signala koje je mašina u prethodnom koraku sakupila i ono što očekujemo jeste da u najvećem broju slučajeva uzorci koje smo testirali imaju dva vidljiva signala, odnosno levi i desni signal. Najveći broj uzoraka će imati upravo tu situaciju i kada vidimo prisustvo levog i desnog signala, onda smo dijagnozu spinalne mišićne atrofije isključili, i to sa sigurnošću od 98 odsto. Međutim, pojedine bebe koje smo testirali imaće samo desni signal, što je takođe dobro, ali smo u tom slučaju smo dijagnozu spinalne mišićne atrofije isključili sa sto posto.

I ono što nije dobro, a što će vrlo retko da se desi, odnosno očekujemo nekih sedam do osam puta godišnje, to je da nekad beba nema prisutan desni signal, već ima prisutan samo levi i to se može videti u kontrolnom uzorku, znači, to nije uzorak bebe koja je danas testirana, to je kontrolni uzorak i on predstavlja zapravo potvrdu nedvosmislene dijagnoze spinalne mišićne atrofije", kaže nam Brkušanin dodajući da cela procedura traje oko četiri i po sata.

Šta je sa dva odsto neotkrivenih slučajeva SMA?

Tu podseća na od ranije poznat podatak. Skrining je pouzdan 98 odsto. To znači da dva odsto obolele dece neće biti otkrivena na rođenju. To se dešava zbog posebne vrste mutacije, tačkaste, kakvu nigde u svetu, napominje, nije moguće otkriti testranjem na rođenju. To dalje znači, navodi, da će neka od skriningovanih beba dobiti negativan test, ali da će tokom života razviti simptome SMA. Srećna okolnost je to što to neće biti npr. SMA tip 1, već najčešće tip 3, značajno blaži.

To zasad, ističe, nije slučaj. Od sredine aprila prošle godine, kada je projekat skrininga započet, niko od negativno testirane novorođenčadi nije ispoljio simptome bolesti. Ali će se, veruje, u nekoj budućnosti to neizbežno dogoditi, pogotovo kada bude skriningovano svako dete, što je najavljeno za od septembra ove godine.

U vezi sa najavama ima i neke brige. Čini mu se da vreme do uvođenja skrininga curi brzinom kojojm se druge laboratorije ne mogu osposobiti za skrining. Sa druge strane, ona koju vodi nema kapacitet da pokrije sva porodilišta u zemlji. Ali ima moguće rešenje.

"Ono što je definitivno trenutno stanje u našoj zemlji jeste da niko osim nas u celoj Srbiji nije ni koristio reagense niti ima tu ekspertizu i iskustvo u tumačenju rezultata i u celoj ovoj opisanoj proceduri. Ono što je samim tim najizvesnije, najrealnije, jeste da skrining može da počne upravo u našoj laboratoriji, ali problem je što su naši kapaciteti u ovom trenutku ograničeni, odnosno, u sastavu u kom se trenutno nalazimo uz opremu kojom raspolažemo, mi kao Centar možemo za godinu dana da analiziramo oko 20.000 novorođenčadi, što je oko trećina ukupnog broja beba koliko se rodi u Srbiji tokom jedne godine.

Da bismo podigli naše kapacitete i bili sposobni da analiziramo sve bebe koje su rođene u Srbiji, potrebna nam je dodatna oprema koja prema našoj proceni košta najviše do 200.000 evra", kaže sagovornik.

Procenjuje i da bi pomoć države rešila problem, te da je najveći gubitak u nedijagnostikovanju obolelih.

"Ono što je najveći gubitak u finansijskom i svakom drugom smislu, jeste da dete otkrijemo sa zakašnjenjem. A ukoliko skrining ne učinimo dostupnim na celoj teritoriji Republike Srbije, onda ćemo sigurno neko dete otkriti sa zakašnjenjem, dati mu terapiju koja je izuzetno skupa, ali u trenutku kada ona već nema efekat koji bi imala da smo dete otkrili neonatalnim skriningom, što je zapravo mnogo više, mnogo skuplje od ovih pomenutih 200.000 evra", kaže Brkušanin.

Testirano više od 9.100 beba

Podseća da je od aprila prošle godine do 27. jula, kada smo ovaj razgovor vodili, testirano oko 9.100 uzoraka.

"Najvećim delom iz GAK 'Narodni front', a onda i od maja ove godine i iz Klinike za akušerstvo i ginekologiju Univerzitetskog kliničkog centra Kraguejvac. Negde od tih 9.100, trista je pristiglo upravo iz Kragujevca."

Podseća da je za to vreme samo dvoje pozitivno testiranih. Oba puta u julu prošle godine u GAK "Narodni front".

"Vrlo brzo smo otkrili da brat prvootkrivene bebe takođe ima istu bolest. I sve ove tri bebe su u najkraćem mogućem roku dobile terapiju o trošku države".

Skrining na SMA uveden je kao pilot projekat u dva spomenuta porodilišta u Srbiji. Krajnji cilj pokretača, koji će, prema najavama nadležnih, biti uskoro dostignut, jeste da test na rođenju bude omogućen svakoj novorođenoj bebi. Time se omogućuje i početak lečenja pre ispoljavanja prvih simptoma bolesti. To ujedno znači, da će se, kažu stručnjaci, obolela deca razvijati kao njihovi zdravi vršnjaci.

(Telegraf.rs)