"Bila sam slepa i nepokretna, ali sećam se Mire": Jovana traži sestru koja ju je lečila u detinjstvu

"Ako je Mira još živa, volela bih da zna da ima posebno mesto u mom srcu"... Ovako počinje svoju potragu jedna Novosađanka, Jovana Gluščević, koja se vratila u detinjstvo, preturajući po sećanjima i tražeći jednu Miru. Sestru ili doktorku, još uvek nije sigurna, koja joj je davne 1994. godine u Dečijoj bolnici pomogla da ponovo progleda i pomeri ruke.

Jovana danas ima 35 godina, zdrava je i zaposlena žena, ali jedan period života nikada neće zaboraviti. Kako objašnjava za Telegraf.rs, kada je imala samo 6 godina, Jovana je primljena u bolnicu zbog meningoencefalitisa. Situacija se poprilično zakomplikovala, te je naša sagovornica ostala bez čula vida i mogućnosti da pomera ruke. Danas, pored sve muke koju je prošla, Jovana pamti jednu divnu ženu crne kose, na koju je gledala kao svog anđela čuvara.

Preporučujemo

Sestra Mira koja je brinula o njoj, tada je imala oko četrdesetak godina, a Jovana je sada odlučna da je pronađe i zahvali joj se na vremenu, posvećenosti i neizmernoj pažnji koju je posvetila tadašnjoj devojčici.

- 1994. godina. Dečija bolnica Novi Sad. Ja devojčica, probudila se iz kome i skinuli me sa aparata za održavanje života posle mesec dana. Sestra Mira, ili doktorka, ne znam. Zvala sam je sestra Mira. Crna kosa, oko 40 godina. Sećam se da je radila samnom vežbe, bila sam slepa i učila da pokrećem ruke. Često se setim nje, ali ne setih se nikad da napišem u ovoj velikoj grupi. Ako je sestra Mira još živa, ili ako ovo čita neko kome je poznata njena priča o ovome, volela bih da zna da je posebna u srcu i sećanju jednog deteta (sad malo mnogo nešto većeg deteta). Znate za one susrete koji ostave trajan pečat na vas? - objavila je Jovana nesvakidašnji "oglas" u jednoj grupi na Fejsbuku.

Kako je rekla za naš portal, ne zna šta bi bilo da je na Mirinom mestu bio neko drugi, jedino je sigurna da joj je ostao lep osećaj i divno sećanje na nju.

Ipak, to nije jedini susret koji će Jovana pamtiti iz davne 1994. godine. Tada, upoznala je i jednu devojčicu koja je u sobi pored proslavljala rođendan. Posle toliko godina, naša sagovornica saznala je ko je ona, a uskoro će se i sresti.

- Kaže mama bila sam na odeljenju intenzivne nege, kad sam se probudila bila sam tamo još 2 dana, pa su me prebacili na dečje odeljenje i tamo je bio rođendan. Na vratima od izlaza je bila pesmica o pauku bauku. Slavila ga je devojčica nekoliko godina starija od mene sa kojom sam se povezala putem društvenih mreža. Tek treba da se sastanemo i to ćemo učiniti kada obe budemo imale vremena - dodaje Jovana.

Ova Novosađanka iz teškog perioda izvukla je uspomene za ceo život. Mira i "cimerka" pomogle su joj da od potencijalne traume stvori divna sećanja i veru u dobre ljude, kao i da izvuče važnu životnu pouku. Zato, hajde da Jovani pomognemo da pronađe svog "anđela čuvara" Miru i damo joj priliku da joj se zahvali još jednom.

(Telegraf.rs)