Da li je osiromašeni uranijum doveo do porasta obolelih od kancera? Film prikazan na Paliću otvorio staru ranu

Od bombardovanja je prošlo bezmalo četvrt veka, ali i dalje nemamo jasne podatke o posledicama koje je ono ostavilo po stanovništvo. Iako u javnosti vlada mišljenje da se broj oboleleih od različitih vrsta kancera povećao pod uticajem osiromašenog uranijuma korišćenog u bombama 1999. godine, struka je isključiva i kaže da on nema nikakvog uticaja na povećanje broja malignih oboljenja.

Gvardiolino filmsko ostvarenje "Mali i veliki", prikazano u okviru Festivala evropskog filma, vratilo je u žižu javnosti temu koja je u našoj zemlji uvek aktuelna - kakve je sve posledice ostavila agresija koju je NATO izvršio 1999. godine i kakav je uticaj osiromašenog uranijuma na povećanje broja obolelih od kancera, piše Subotica.com.

Preporučujemo

Snježana Mitrović iz "Arhus centra" kaže da se ni 23 godine nakon bombardovanja ne zna mnogo o mestima na koja su bačene bombe, šta treba sa uradi i kako da se prate posledice.

- I posle 23 godine, mi imamo malo konkretnih podataka da dovedemo epidemiju kancera u vezu sa osiromašenim uranijumom, a upravo u ovom filmu ("Mali i veliki") smo videli vrlo potresne slike i snimke, smrti ljudi koji su živeli u selu sa predivnom prirodom, ali su pale bombe sa osiromašenim uranijumom. Stanovništvo je desetkovano, mnogo njih je obolelo i umrlo - kaže ona.

Radeći povodom obeležavanja desetogodišnjice bombardovanja na ciklusu domaćih i stranih dokumentarnih filmova, reditelj Igor Toholj došao je do materijala na kome su zabeležena područja u južnoj i istočnoj Srbiji, u okolini Pirota i Vranja, a koja su intenzivno bombardovana osiromašenim uranijumom.

- Nakon bombardovanja znatno je porasla stopa obelelih od kancera u ovim područjima. Gvardiol je veteran našeg dokumentarnog filma, a ovaj njegov film otkrio nam je šta je ostalo posle gotovo četvrt veka, koje su posledice i to je šokantno. Reakcije publike su bile izuzetno emotivne, ljudi su se potresli.

Ipak, uprkos svim tvrdnjama koje dolaze sa različitih strana, struka je neumoljiva. Ona tvrdi da ne postoji ni najmanja veza između osiromašenog uranijuma i povećanog obolevanja od raka.

- Nikako ne možemo govoriti o epidemiji malignih bolesti, to je čista izmišljotina. Ako gledamo koliko se umire od kancera kod nas, mi smo u sredini. Imamo lošu prevenciju. Imamo jasna preventivna sredstva, ali ih ne koristimo, a sa druge strane konzumiraju se alkohol, cigarete, prerađena hrana, to je sve kancerogeno - jasan je dr Nebojša Bohucki, epidemiolog ZZJZ.

Međunarodna agencija za proučavanje raka osnovana je 1965. godine, i kako kaže dr Bohucki, do sada uranijum nije povezala sa izazivanjem malignih bolesti.

- Nakon prvih 58 godina rada agencije, pouzdano se zna da uranijum, pre svega osiromašeni uranijum, ne može da izazove nijednu malignu bolest. Agencija je dala spisak sa preko hiljadu materija podeljenih u četiri gurpe, od kojih se za neke tek vrše ispitivanja o uticaju na maligne bolesti, a na ovaj spisak niko nikada nije stavio uranijum. Dakle, uopšte se ni ne razmišlja o njemu kao uzročniku. Uranijum postoji u prirodi, u našem organizmu u određenoj količini, svi živimo sa njim. Treba reći da to metal, koji jeste toksičan, kao recimo kada govorimo o živi. Može biti štetan ukoliko ga unesemo sa hranom ili vodom, ali ipak se i to dešava, jer smo u protekle 23 godine više uranijuma uneli u tlo veštačkim đubrivom nego što je bačeno u bombama. Na ovaj način, on može da utiče na oštećenje bubrega i ili jetre ali ne da izazove rak - objasnio je on i dodao da će ovakve tvrdnje prihvatiti tek ako ih struka dokaže - Ako bilo ko u svetu dovede osiromašeni uranijum i kancer u vezu, onda u redu, prihvatićemo jezik nauke, jer je to nauka utvrdila.

(Telegraf.rs)