Do sada 25.060 dece vakcinisano protiv opakog virusa

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" do sada je u našoj zemlji vakcinisano 25.060 dece prvom dozom vakcine protiv humanog papiloma virusa (HPV) koja je ključna u prevenciji različitih oboljenja među kojima i raka grlića materice, od kojeg na godišnjem nivou oboli i izgubi život veliki broj žena, rekla je direktorka tog Instituta Verica Jovanović.

Vakcina protiv HPV virusa dostupna je u Srbiji od juna prošle godine, a Jovanović za Tanjug navodi da je to značajan korak ka prevenciji, jer vakcina utiče na stvaranje otpornosti kod dece, a samim tim i na sprečavanje zaražavanja i nastanka različitih predmalignih i malignih stanja.

Preporučujemo

Jovanović je objasnila da vakcinu protiv tog virusa treba da prime sva deca pocevši od devete godine tako što u uzrastu od devet do 14 godina primaju dve doze, dok se deca koja imaju od 15 do 19 godina vakcinišu sa tri doze.

- Sredstvima države, preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ova vakcina je besplatna za decu uzrasta od devet do 19 godina. To je veliki korak u smislu primarne prevencije infekcije izazvane humanim papiloma virusom i to je jedan od ključnih koraka ka sprečavanju nastanka karcinoma grlića materice - rekla je ona.

Vakcinu deca mogu primiti u domovima zdravlja, a od sledeće godine ona će biti posebno preporučena za dečake i devojčice sedmog razreda osnovne škole.

Prema njenim rečima, najveći obuhvat vakcinacijom zabeležen je u Beogradu, a dobri rezultati vidiljivi su i u Šabcu, Čačku, kao i u Nišu.

- Zadovoljni smo što vakcinacija protiče na način na koji smo očekivali. Svi zajedno treba da radimo na tome da se informacije o značaju vakcinacije prenesu do svih škola i roditelja - rekla je ona.

Jovanović je objasnila da se HPV virus prenosi seksualnim putem, te da osoba često ne zna da je inficirana virusom, jer ne oseća nikakve simptome, a da dugo prisustvo virusa u kombinaciji sa neobavljanjem ginekoloških pregleda može da dovede do raznih patoloških promena.

- To je najčešće prenosiva, veoma zastupljena infekcija koju dobije mladić ili devojka i kada se radi o osobama koje imaju malo oslabljan imunološki sistem i neuredan način života, ona može dugo i tiho da egzistira i da bude neprimetna - rekla je Jovanović.

Iako HPV virus može da dovede do nastanka brojnih oboljenja, veliki zdravstveni problem u svetu je karcinom grlića materice, od kojeg, prema podacima Batuta iz 2020. godine godišnje oboli nešto više od 1.000 žena, od čega u Srbiji 450 izgubi bitku sa tom bolešću, upozorava Jovanović.

Sa druge strane, Jovanović objašnjava da se nastanak karcinoma grlića materice može sprečiti vakcinacijom i merama sekundarne prevencije, odnosno ginekološkim pregledima na kojima se postavlja dijagnoza ranih lezija na sluzokoži grlića materice što dovodi do sprečavanja napredovanja tih promena i njihovog prelaska u maligno stanje.

Osim karcinoma grlića materice, virus može da dovede i do nastanka drugih karcinoma, poput karcinoma anusa, grla, ali i stvaranja kondiloma, koje ima veliki broj mladih, ukazuje Jovanović.

- Vakcinacijom protiv HPV virusa uz redovne preglede, kada su u pitanju sve mlade žene koje stupe u seksualne odnose od ranijih godina, pa i žene uzrasta od 25-64 godine primenom redovnih pregleda, posetom ginekologa i uzimanjem papanikolau brisa obezbeđuje se reproduktivno zdravlje - rekla je Jovanović.