Ispovest Amerikanca koji je motorom stigao do Srbije da pomaže deci oboleloj od raka: Priča, a suze samo liju

Nacionalno udruženje roditelja dece obolel od raka(NURDOR) ugostilo je ove nedelje Džima Klarahan iz Amerike, jednog naizgled običnog čoveka na motoru. Ipak, priča ovog deke vrlo je teška, ali plemenita. Džim putuje Evropom kako bi obilazio i pomagao deci oboleloj od raka, a motivacija je nažalost potekla od najgoreg. Njegov unuk Drej, od pet godina života, četiri se bori sa ovom opakom bolešću, a deka je odlučio da pomogne kako njemu, tako i deci iz Srbije i Evrope.

Preporučujemo

Na svom putu kroz 37 zemalja našeg kontineta, jedna od stanica je i NURDOR-ova roditeljska kuća u Beogradu, kojoj je donirao novac u vidu podrške i pomoći roditeljima i deci. Iako se Džim trudi da smehom otera sumorne misli, u ispovesti za Telegraf.rs nije mogao da izdrži, a da ne pusti suzu prisećajući se najtežih situacija koje mu je unukova bolest donela.

Kako nam objašnjava, reakcija na dijagnozu bila je srceparajuća, ali su bar saznali šta prouzrokuje bolest i protiv čega se bore.

-  Reakcija na dijagnozu mog unuka bila je srceparajuća u početku jer je bilo nešto novo. Nismo prvo znali kako da reagujemo, ali barem smo znali šta je prouzrokovalo bolest i s čim se borimo. Kada sam odlučio da vozim motor kroz Evropu moji najbliži su rekli da sam lud što uopšte razmišljam o tome, a kada sam zapravo započeo pre 3 meseca, shvatili su da je to to, da se dešava. Oni me ohrabruju iz Amerike dok se vozim Evropom - priča nam Džim sa blagim osmehom na licu.

Drej svog deku podržava, ali on nam priznaje da je i petogodišnjakova prva reakcija bila: "lud si". Ipak, trudi se da mu sa svake destinacije donese neku uspomenu.

- Drej veoma podržava svog deku. I on misli da sam lud, ali me zato i voli. Od kada sam krenuo na ovo putovanje šaljem mu nešto kao poklon, pa ima poklone iz svakog dela evrope i veoma sam uzbuđen što ću ga videti kada stignem kući da možemo da delimo zajedno - objašnjava Amerikanac.

Iako je Džim iz daleke Amerike stigao motorom, kaže da mu vožnja nije bila nimalo naporna. Ipak, ima jednu zamerku.

- Vožnja sama po sebi nije previše izazovna, ali je teže kada ste u velikom gradu i vidite saobraćaj i kako ljudi voze. To nije pogoidno za velike motore poput mog. Ipak, uživam u svemu, nisam umoran. Juče jesam bio, kada sam stigao, ali sam se lepo naspavao - kaže nam on.

Naš sagovornik još uvek nije stigao da upozna decu iz Srbije, ali se kroz svoja putovanja susreo sa vrlo teškim situacijama. Jednu takvu prepričao je za naš portal, a suze su mu same klizile niz lice, da li zbog toga što mu nedostaje unuk, ili zbog toga što vreme provodi sa decom koja prolaze kroz istu patnju, ne zna ni sam.

- Bilo je nekoliko teških situacija, ali jedna mi je ostala urezana u sećanje. Mali dečak, Atlas, ne sećam se da li je iz Istanbula ili Atine, ali on je čitao o Dreju, mom unuku, i nacrtao je sliku mene i Dreja na mom motoru i pokazao mi. Ovo je vrlo teško za mene. Tu sliku sam uramio i poslao Dreju da je čuva kod kuće. Altas želi da upozna Dreja, kad dođem kući zvaćemo ga na video poziv - pojašnjava nam Džim kroz suze na koje niko prisutan nije ostao imun.

Foto: Privatna arhiva

U Srbiji svake godine od raka oboli od 300 do 350 dece, što čini oko dva odsto od ukupnog broja obolelih. To znači da skoro svakog dana u Srbiji jedno dete oboli od raka, a skoro svake nedelje jedno dete premine. Među najzahtevnijim u pogledu lečenja su kod dece tumori centralnog nervnog sistema (mozga i kičmene moždine), što ukazuje na izuzetnu potrebu njihovog ranog dijagnostikovanja i lečenja.

(Telegraf.rs)