Damir od stipendije kupio bajs, pa postao olimpijac: Jedna stvar presudila da seoske rute zameni svetskim

Vršački olimpijac Damir Fejzić (29), koji je osim po vrhunskim rezultatima u tekvondou poznat i po svojim ekstremnim biciklističkim turama, ponovo je pomerio granice. Biciklom, koji je 2012. godine kupio od stipendije dobijene, upravo, zbog plasmana na OI u Londonu, odvozao je novih 1.700 kilometara od Nemačke preko Austrije, Lihtenštajna i Švajcarske do Italije, pa potom po Kanarskim ostrvima.

Snagom uma caruje, svoje planove retko kome otkriva a na put po svetu, ne kreće bez jedne stvari. Za Telegraf.rs otkriva detalje svojih putašestvija.

Preporučujemo

- Svoj prvi bicikl sam kupio 2012. godine, kada sam dobio prvu stipendiju od rezultata kvalifikovanja za Olimpijske Igre u Londonu 2012 - počinje Damir.

Svoj prvi bicikl koji je dugo želeo, dobio ga je iznenada.

- Imao sam dovoljno novca da kupim taj bicikl koji mi se svideo. I, ispostavilo se kao pravi potez, iako je to tada delovalo besmisleno.

Prve rute su bile po Vršcu, a onda je usledio i duži put od tri dana.

- Prve rute su uglavnom bile tu po okolnim selima Vršca. A, prva veća tura je bila 3 dana posle Olimpijskih igara kada sam otišao iz Vršca za Bar biciklom. Putovanje je trajalo 3 dana. Tada sam shvatio šta znače putovanja biciklom i koliko su zanimljiva - priča Damir za Telegraf.rs.

Svoje uspehe ceni, ali jedan - onaj, "biti čovek", mu je najbitniji i ka tome teži u životu.

- Definitivno najveći uspeh je 5. Mesto na Olimpijskim igrama u tekvodnou. Imam i dosta medalja sa Evropskih i Svetskih prvenstava. Istrčao sam 4 ultra-maratona preko 100 kilometara. Izvozao najviši put u Evropi biciklom (Passo Stelvio), najduži put u Evropi biciklom (Teide Tenerife) ali u suštini od svega toga najvažnije je, i najveći uspeh je postati dobar čovek...  Sa tim uspesima i nekim narednim se borim to da budem - objašnjava nam ovaj mlad ovaj momak.

Vršac - Markoko za Damira je bila prava sitnica.

- Najduža ruta je bila 2016. godine iz Vrsca do Tanger (Maroko) 36 dana i 4.000 km preko mnogobrojnih zemalja i cele Evrope.

Na putovanjima je doživeo svašta, a ono što je najbitnije, vratila mu se vera u ljude.

- Ima mnogo anegdota koja u situaciji kada ste sami na putovanju deluje nerešiva a, u stvari, na kraju ispadne sitnica...Pucanje gume, pogrešan pravac, kada ostanete bez vode na +50 stepeni, pucanje paktregera, kvar bicikla i mnoge druge stvari. Od prijatnih stvari bih izdvojio mnoge dobre ljude koje sretnete usput, uvek voljne da pomognu, pruže podršku, neki čak i prihvate da prespavate kod njih i usluže vas. Tako da ona rečenica "nema više dobrih ljudi" i te kako nije tačna - priča naš sagovornik.

Pesma i knjiga su dve stvari bez kojih ne kreće na put.

- Na put ne krećem bez dobre knjige. Bez mnogo pesama ubačenih u telefon. Bez rezervne gume. I, bez dobrog plana!

Kako kaže, nije ljubitelj zime, pa mu je to period  kada najradije putuje.

- Nema nekih specijalnih planova. Trener sam tekvondoa, pa sad pripremam mlađe generacija za predstojeća svetska i evropska prvenstva, a posle toga, ako Bog da, na zimu vožnja po nekim toplijim krajevima - navodi Damir.

Podrška najbližih na početku je izostala, ali je situacija danas potpuno drugačija.

- Pre par godina niko nije dozvoljavao i svako od bližnjih je bio protiv. Sad, kada su svi već navikli, i vide šta je to, samo tako ko vi pitaju: "Gde se ide sledeće?", "kad će nova avantura" - kaže naš sagovornik.

(Telegraf.rs)