Naše matematičare hvale svi, oni nezadovoljni: "Deprimirani smo i tužni, očekivali smo ovo"

Na 64. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi za učenike srednjih škola, koja se od 2. do 13. jula održavala u Tokiju, svih šest takmičara olimpijskog tima Republike Srbije osvojili su priznanja.

Srebrnu medalju osvojio je Mateja Vukelić, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, dok su bronzane medalje osvojili Aleksandar Višnjić i Stefan Šebez, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, kao i Andrija Živadinović, učenik Gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu. Pohvalama su nagrađeni Vukašin Pantelić i Gvozden Lapčević, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu.

Preporučujemo

Jedan od rukovodilaca matematičkog tima, Teodor von Burg iz Matematičke gimnazije u Beogradu kaže za Telegraf.rs da, iako je cela Srbija ponosna na mlade đake, oni nisu nimalo zadovoljni jer su očekivali mnogo veći uspeh.

- Mi smo se raspali, nismo zadovoljni nimalo. Svi smo deprimirani i tužni, očekivali smo zlato. Oni koji su osvojili srebro nadali su se zlatu. Neki nisu uspeli da osvoje medalje, a nadali smo se da hoćemo. Nadamo se da će sledeće godine biti bolje. Šta god da se uradi, dobro je, ponosni smo na našu decu - navodi naš sagovornik.

Kako kaže, spremanje za ovakva takmičenja traje ceo život, a pred samu Olimpijadu u Tokiju pripreme su bile još učestalije, pa su đaci bili i dve nedelje u Kini, u matematičkom kampu.

- Svakako se učenici spremaju ceo život. Daleko od toga da smo ih od prosečnog učenika pripremili za par meseci ili nedelja, tako nešto se ne dešava. Što se tiče priprema koje je organizovalo Društvo matematičara Srbije i Matematička gimnazija trajale su nekoliko nedelja. Postojale su i pripreme za Balkanijadu, a bili smo i tri nedelje u Kini, matematički kamp i pripreme. To su bile pripreme za Olimpijadu. Dosta smo se trudiili da budemo što spremniji - navodi Teodor.

S obzirom na to da je i sam kao učenik više puta učestvovao na ovakvim takmičenjima, za njega Tokio nije ništa novo. Ipak, dodaje da su đaci imali priliku da upoznaju drugu decu širom sveta, ali i da posete Diznilend.

- Dva dana, po četiri i po sata, tri zadatka se rade. Učenici sede u ogromnoj sali. Leto je, tako da je temperatura bila veoma visoka. Deca su imala uizlete, uspeli su da vide čak i Diznilend. Zanimljivo. Na Olimpijadi učestvuje oko 116 zemalja, tako da su imali priliku da upoznaju đake širom sveta. Koliko su uspeli da je iskoriste, to je na njima. Ja sam mnogo ljudi upoznao, bio sam zamenik lidera za tim Srbije. Tokio je jedan od najlepših gradova koje sam video u životu - smatra Teodor.

Ipak, tvrdi da ovakva takmičenja iziskuju dosta truda, vremena i odricanja. Učenici praktično nemaju vremena ni za šta drugo, a trpe čak i ocene iz drugih predmeta.

- Oni nemaju vremena ni za šta. Njihov ceo život je matematike, mora mnogo da se radi, da se štreba. U slobodno vreme rade matematiku, na drugim predmetima u školi rade matematiku. Odriču se dobrih ocena iz drugih predmeta, odriču se dosta hobija. Zahteva baš mnogo odricanja, okruženje u Srbiji je vrlo kompetitivno - kaže nam on.

Sa druge strane, toliki trud i rad ipak mora da se isplati, pa je đacima koji donesu kući nekoliko srebrnih medalja ili zlato, osiguran ulaz na prestižan fakultet u inostranstvu.

- Nekoliko srebara ili zlato na Olimpijadi osigurava mesto na vrhunskom stranom fakultetu. Ko ima zlato to često znači i puna stipendija. Tako nešto može da postavi dete na vrlo dobar put - zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf.rs)