Beogradski doktor nauka potiče od najstarijih vlasotinačkih familija po kojima se zove i jedan deo varoši

Tomislav Šušulić rođen je u Vlasotincu 7. februara 1934. godine od oca Ljubomira i majke Dušice. Pošto se odavno preselio u Beograd nedovoljno ga poznaju mlađi Vlasotinčani, ali zato njegovog brata Petar znaju, jer je jedan od osnivača Gimnazije, gde je radio kao profesor fizičke kulture i direktor.

Šušulići su jedna od najstarijih i najbrojnijih vlasotinačkih familija, a po njima je nazvan i jedan deo varoši – Šušulinska mahala. Šušulića danas ima širom Srbije i u inostranstvu. Mnogi od njih su uspešni i obrazovani, tako da pisanje o njima prevazilazi okvire jednog članka.

Preporučujemo

„Moj otac Ljupče je bio kafedžija, držao je, kako se to pre rata zvalo, hotel Kasinо, jer je iza kafane imao i dve sobe za spavanje. Nakon rata to je bila samo gostionica i kao takva je nacionalizovana, pa zatvorena. Otac se školovao u Beogradu, a kad mu se njegov otac, moj deda, razboleo, vratio se u Vlasotince, gde je proveo životni vek. Posle oduzimanja imovine, radio je kao računovođa do penzije. Oduzeti objekat nam je vraćen u ruiniranom stanju, a moj brat Petar ga je obnovio nakon decenija propadanja“, počinje priču sagovornik portala Jugmedia.

Tomislav je po završetku osnovne škole i niže Gimnazije u Vlasotincu upisao srednju školu za zubne tehničare u Beogradu, koju je završio kao đak generacije. Nakon sticanja diplome vraća se u zavičaj i zapošljava se u Domu zdravlja u svojstvu zubnog tehničara pri zubnoj ordinaciji. Na odsluženje vojnog roka bio je u školi rezervnih, oficira sanitetske struke.

Po šestomesečnom školovanju dobija čin vodnika i biva prekomandovan u Vukovar, gde je ostao do završetka vojnog roka. Posle demobilizacije dobija čin potporučnika u rezervi. Vraća se u Vlasotince i nastavlja da radi kao zubni tehničar u Domu zdravlja.

Foto: Privatna arhiva/Ustuplljena fotografija

Pre nego što je opredelio za nauku Šušulić se aktivno bavio sportom. On pripada onoj čuvenoj ekipi vlasotinačkih plivača, koji su pre 70 godina postali prvaci Jablaničkog okruga, a zatim treći u Srbiji. Vlasina i plivanje su bili i ostali njegova velika ljubav.

Redovno je leta provodio u Vlasotincu, prvo kao momak, a kasnije i sa svojom porodicom.

Za svoj prelazak u Beograd kaže da nema političku pozadinu. Napustio je Vlasotince, jer je želeo da napreduje u struci. Kao najbolji zubni tehničar u svojoj generaciji, jednostavno je hteo da upiše fakultet.

„Godine 1958. konkurišem za zubnog tehničara na Klinici za protetiku Stomatološkog fakulteta u Beogradu, gde sam primljen oktobra iste godine. Na klinici radim dve godine, a zatim upisujem Stomatološki fakultet i završavam ga 1967. godine. Za vreme studija bio sam demonstrator na Klinici za protetiku studentima 3. godine. Posle završenih studija, primljen sam na Kliniku za stomatološku protetiku u zvanju asistenta pripravnika. Iz zvanja asistenta pripravnika izabran sam u zvanje asistenta, te radim sa studentima 4. i 5. godine. Posle izvesnog vremena polažem specijalistički ispit i postajem specijalista stomatološke protetike. U toku daljeg rada na Fakultetu konkurišem kod tadašnje Savezne vlade za usavršavanje u inostranstvu, tromesečnu stipendiju koristim u SR Nemačkoj u Dizeldorfu na Univerzitetskoj klinici, gde radim proučavanja teleskop sistema“, objašnjava Tomislav.

Foto: Privatna arhiva/Ustuplljena fotografija

Po povratku u zemlju Šušilić nastavlja sa radom na klinici. Posle nekog vremena konkuriše kod SR Nemačke za studijski boravak od jednog meseca na Univerzitetskoj klinici u Minsteru. Tamo usavršava „Planiranje i izradu skeletirane proteze”.

Po dolasku u Beograd, podnosi molbu da mu se odobri spremanje doktorske disertacije. U toku njenog spremanja konkuriše ponovo kod nemačke vlade da mu se odobri jednomesečni studijski boravak, koji koristi na Univerzitetskoj klinici za stomatološku protetiku u Erlangenu, gda dalje se usavršava na planiranju i izradi veznih elemenata skeletirane proteze, piše Jugmedia.

Učestvuje na kongresima stomatologa Jugoslavije kao i na stomatološkim nadeljama Srbije.

Aktivno sarađuje sa stručnim časopisima u zemlji. Objavio je 50 stručnih i naučnik radova.

Odbranio je doktorsku disertaciju 1987. godine sa temom „Ispitivanje friksacije u teleskop sistemima“ i stekao naučno zvanje doktora nauka. Sve do penzionisanja radi na Klinici za stomatološku protetiku kao naučni saradnik. Boravio je još u SAD, tačnije u Njujorku, Čikagu i Majamiju, ali i u Australiji u Sidneju, gde je posetio neke stomatološke institucije i privatne ordinacije.

Mada je Tomislav dosta putovao po svetu, nikad nije zaboravio rodno Vlasotince. Čim se sredinom 1980-ih stvorila povoljna politička klima, kod nekoliko Vlasotinčana rodila se ideja da se obnovi rad Udruženja Vlasotinčana u Beogradu koje je prestalo da funkcioniše još 1941.

Na skupu je izabran odbor, a za predsednika je izabran dipl. ekonomista Dragoljub Stanković Gita i za potpredsednika profesor doktor Tomislav Šušulić.

„Organizovali smo dolazak autobusima u Vlasotince za preko 200 članova Vlasotinčana koji su tada živeli u Beogradu. Tom prilikom posetili smo Vinarsku zadrugu, gde je organizovan sastanak sa namerom da osim grožđa, pokrenemo otkup i drugog voća. Bilo je tu i drugih predloga, recimo, za rešenje problema snabdevanja Vlasotinca vodom za piće i mnogo toga, ali nema svrhe to sada pominjati, jer to je bilo pre više od 30 godina. Udruženje smo vodili Gita i ja osam godina, nakon čega je rukovođenje prepušteno mlađima uz njihovo dalje puno angažovanje“, seća se sagovornik.

Doktor Šušulić zbog svojih godina sve ređe dolazi u Vlasotince, mada je poslednji put bio pre dva meseca. On ima želju da pomogne otvaranju galerije, gde će biti izložene na jednom mestu sve slike i grafike koje je Miodrag Nagorni poklonio rodnoj varoši.

„Pre četiri godine, boraveći u Vlasotincu, tražio sam prijem kod tadašnjeg predsednika opštine, gde je vođen razgovor o otvaranju galerije slika i grafika našeg poznatog slikara i grafičara, pokojnog Miodraga Nagornog. Ideja je bila da se ona otvori u bivšoj kući bankara Milana Valčiča. Na tome do sada ništa nije urađeno, jer se u međuvremenu isprečila pandemija kovida 19, zatim imovinsko-pravni odnosi, pa se očekuje otvaranje te važne kulturne institucije u narednom periodu“, zaključuje Tomislav.

Foto: Privatna arhiva/Ustuplljena fotografija

Podsećamo da palatom Milana Valčića trenutno upravlja stečajni upravnik GP „Crna Trava“. Milanovi potomci vode proces za vraćanje imovine, koju će potom pokloniti Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“.

Trenutno je samo manji deo zaostavštine Nagornog izložen u biblioteci, tačnije u Giginoj kući u Vlasotincu. Kada se vrati palata Milana Valčića zakonitim naslednicima, onda će biti dovoljno prostora za realizaciju navedene ideje.

Tomislav Šušulić bi voleo da doživi ispunjenje želje njegovog prijatelja Miodraga Nagornog .

(Telegraf.rs)