Ko izazove požar na otvorenom, plaća kaznu i izlazak vatrogasaca na teren: Saveti i za slučaj zemljotresa

Od ponedeljka se nastavlja, nakratko prekinut, toplotni talas, kada nas opet očekuje temperatura od 40 stepeni. Takođe, ušli smo u sezonu šumskih i drugih požara na otvorenom prostoru, a s tim u vezi Davor Vidović, pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije u razgovoru za Telegraf.rs podseća kakve su posledice ali i kazne zbog izazivanja požara na otvorenom, kao i šta da radimo kada do njih dođe u stambenom objektu ili na automobilu.

Preporučujemo

S obzirom na to da se trese i tlo u Srbiji poslednjih nekoliko dana, objašnjava i koji najjači zemljotres može da se dogodi, i kako se ponašati kada do njega dođe.

- Definitivno, kao što i sami znate, sezona šumksih požara i požara na otvorenim prostoru se pomerila zbog vremenskih nepogoda koje su u prethodnom periodu pogodile Srbiju. Iako je vegetacija veoma nabujala, lagano ulazimo u period sušenja te vegetacije, i te visoke temperature pogoduju razvoju šumskih požara. Samim tim, moramo da obratimo pažnju tokom žetvenih i tokom radova na rašćišćavanju svojih dvorišta, bašta, šta radimo sa zapaljivim materijalom koji ostaje nakon toga. Sektor za vanredne situacije apeluje na građane da ne pale travu i nisko rastinje, kao i ostake useva, i da vode računa šta će uraditi sa tim materijalom. Definitvno, ako dođe do požara na otvorenom prostoru, rizikujemo živote i zdravlje ljudi, urožavamo materijalna dobra, i zagađujemo životnu sredinu.

• Da li, upravo, i najveći broj žrtava imamo u situacijama kada se pali niskog rastinje..?

Definitivno. Prošle godine smo imali 6 žrtva požara na otvorenom prostoru, imali smo 25 povređenih građana, što je neki prosek. Ove godine je manji broj požara na otvorenom, čak za 50 procenata u odnosu na isti period pršle godine i ove godine smo imali jednu žrtvu požara na otvorenom prostoru.

• Koliko ste od početka godine imali vanrednih situacija i koliko je to bilo zbog požara?

Od početka godine smo imali oko 14.000 vanrednih događaja na kojima su intervenisali pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica, što je u odnosu na isti period prošle godine za oko 22 odsto manje, a bilo je čak za 50 odsto manje požara na otvorenom prostoru u odnosu na isti period prošle godine.

• Kolike su kazne za one koji pale nisko rastinje i izazivaju požare?

Zaprećena kazna za paljenje na otvorenom prostoru strnjih useva, trave, ostataka je od 300.000 do milion dinara za pravna lica dok je za fizička lica kazna samo 10.000 dinara. Međutim, po Zakonu je definisano da je potrebno platiti i troškove angažovanja pripadnika vatrogansih jedinica na gašenju požara. Isto tako, prema Zakonu o zašti od požara zaprećene su kazne za paljenje vatre u šumi na manje od 200 metara od ruba šuma, osim na posebno označenim i obeleženim mestima i zaprećena kazna je do 50.000 dinara.

• Šta su uzroci požara u letnjim mescima?

Najčešći su uzroci nepažnja i nehat građana. Najčešće je, znači, ljudski faktor u pitanju. Dešava se da požari budu prirodno izazvani ali u veoma maloj meri u odnosu na to koliko naši građani ugrožavaju bezbednost samih sebe i materijalna dobra.

• Šta znači priodno? Udar groma?

Dešava se da bude udar groma, samoupale veoma suve gorive materije koje zatičemo na terenu, ostaci stakala koje ostavljamo za sobom ili sličnih materijala koji se samoupale.

• Period je i kada često čujemo da se upalila klima, ili neki drugi aparat u kući.

Kao što i sami kažete veoma često u letnjem periodu imao požare u stambenim objektima, i veoma često se dešava na spoljnim jedinicama klima. I,  dešava se da kada krenemo na putovanje. Ostavljamo uređaje koji su i dalje uključeni na napajanje električnom energijom, i samim tim ih dovodimo u opasnost i do zagrevanja tih uređaja. Zato apelujemo na građane da pre odlaska na godišnje odmore isključe sve uređaje koji nisu potrebni da rade u tom trenutku iz napajanja električnom energijom. Letnji je period i samim udarom groma može doći do požara na elektro uređajima odnosno na elektroinstalcijama što dovodi do intervenisanja vatrogasno-spasilačke jedinice.

• To znači da ne smem sebi da dozvolim da upalim klimu i da odem do prodavnice, ili ručak koji se kuva na laganoj temperaturi?

Ručak koji se kuva predstavlja veći problem od same klime. Dosta intervencija vatrogasci-spasioci imaju zato što je zazvonio telefon ili se jednostavno zaboravi na ručak, pa dođe do požara. Sva sreća pa su to manji požari ali vaš stan je praktično uništen, jer ti mirisi naprave vlagu.

• Dešavaju se i požari na automobilima, da li je to češće za letnji period ili nema pravila?

Mislim da nema pravila. Najčešće do požara na automobilima dolazi zbog neke neispravnosti elektroinstalacija ili nekog drugog sistema, a to je više pitanje za majstore nego za nas vatrogasce. Mi intervenišemo za svaki vanredni događaj. Jednostavno, vodite računa da li vam je vozilo servisirano, da li je sistem hlađenja dobar, da li su elektroinstalacije ispravne, i nećete imati problema.

Foto. RINA/ilustracija

• Šta mi možemo kao prvu pomoć da uradimo?

Kao prva pomoć a za bilo koju vrstu požara, prvo morate da vodite računa o svojoj bezbednosti kada eventualno pokušavate da ugasite požar. Šta smatrate da možete, pokušajte da uradite, naravno, uvek imate broj telefona 193 na koji ćete pozvati vatrogasno- spasilačku jedinicu koja će najbrže što može stići na lice mesta i intervenisati u slučaju vanrednog događaja.

U slučaju da vam se zapali vozilo stanite sa strane, evakuišite se bezbedno, i ako imate aparat za gašenje požara, bez dizanja haube, samo malo je odškrinite ako je u motornom prostoru požar i porpskajte sa prahom aparata pre otvaranja. U slučaju da je stambeni objekat u pitanju, pokušajte da isključite elektro uređaje pod naponom, to vatrogacima puno znači kada dođu da gase, i zatvorite vrata za sobom, jer vrata ograničavaju širenje požara na druge delove vašeg stana. I, obavezno, pozovite vatroagsce na 193, i mi ćemo što pre doći.

• Bliži se sezona šumskih požara, gasili ste ih kako u Srbiji, tako i Republici Srpskoj, Makedoniji, Grčkoj, gde vam je bilo najteže?

Svaki šumski požar je specifičan za sebe. To su dani iscrpljivanja, izolovan si, problem predstavlja veoma visoka temperatura na terenu. Voda koju donesete za piće da imate na toj intervenciji se zagreje toliko da je ona neupotrebljiva za korišćenje.  Malo odmarate, dosta radite, morate da vodite računa o svojoj ličnoj i bezbednosti vaših vatrogasaca koji su sa vama na terenu, ali i o stanovništvu koje su tu i žele da pomognu srcem.

Foto: MUP RS

• Pretpostavljam da vam je najteže, ipak, bilo u Turskoj nakon zemljotresa.

Najteži je bio vapaj rodbine koja je očekivala da pronađemo živu njihovu rodbinu, srodnike odnosno u nekom trenutku taj vapaj za živim srdonicima zamenio se vapajem da bar izdavimo tela njihovih najbližih da bi oni mogli da ih sahrane. To je bio veoma veliki psihološki pritisak na sve nas. Bio je i problem za bezbednost, ne ličnu. Nismo se nijednog trenutka osećali nebezbedno ali u komunikaciji sa našim najbližima, porodicama uvek je to bilo pitanje da li ćemo se živi i zdravi vratiti odande. Hvala Bogu, na kraju, vratili smo se ponosni što smo pomogli tom narodu, toj državi.

• I, zahvalni su vam. U ime Sektora vi ste primili nagradu od Turske.

Veoma su nam bili zahvalni.  Ja sam ispred Sektora za vanredne situacije MUP-a prisustvovao ceremoniji dodeljivanja svečanih plaketa i medalja za učešće u toj akciji pružanja pomoći Turskoj. Momci su pokazali da su najbolji i na kraj sveta bih otišao sa njima.

• Ovih dana trese se tlo u Srbiji, da li Srbiju može da pogodi jači zemljotres?

Za početak, Srbija nije zemlja koja je toliko na trusnom području, odnosnp, po seizmičkoj mapi najjači zemljotresi koji mogu da pogode Srbiju su do 5, eventulano 5, 5 stepeni Rihterove skale.  Oni ne predstavlja veoma jake zemljotree i veoma su retki ti jaki zemljotresi koji mogu da pogode Srbiju. Kao što i sami znate poslednji zemljotres koji je bio sa žrtvama, bio je zemljotres u Kraljevu.

Sektor za vanredne situacije prateći mapu rizika od zemljotresa forimirao je 8 specijalističkih timova za spasavanje iz ruševina, koji su opremljeni za rad sa tehnikom za pretragu terana, i danonoćno smo spremni i vežbamo i unapređujemo svoje znanje da bismo jednostavno mogli da pomognemo, kako u zemlji, tako u inostranstvu.

• Kako građani treba da se ponašaju za vreme zemljotresa?

Za početak ne treba paničiti. Većina zemljotresa koji pogode Srbiju nisu toliko jaki ako su objekti građeni po propisima i da izazovu veću materijalnu štetu. Najpre, pokušajte da stanete u dovratak od vrata, ili neki stabilniji deo konstrukcije, da stanete pored nekog masivnog nameštaja koji će, ako eventualno dođe do nekog urušavanja, sačuvati vašu glavu pre svega. Nakon što zemljotres uspori, smiri, pokušajte da izađete napolje. Tokom izlaska napolje iz objekta vodite računa na delove objekta koji mogu padati naročito ako ste u kućama pokrivenim crepom, da ti delovi ne padnu na vas. Nakon toga, udaljite se od objekta na dovoljno bezbednoj udaljenosti i sačekajte da se potres smiri.

• Za kraj, kada vidite vest da je požar na Eviji ili zemljotres u Turskoj, kako danas reagujete?

Da se ne lažemo, mi smo svi ovde profesionalci. Da li je požar, zemljotres ili poplava mi smo uvek tu da pomognemo. Kad se osvrnemo, to su veoma ozbiljne intervencije koje su ostavile dubok trag u nama ali neka velika iskustva za budućnost, koja ćemo podeliti sa mlađim vatrogascima, pokušati da unapredimo, kako naša tako i njihova znanja.

Mi se nadamo samo na vežbama a ne i u praksi.

(Telegraf.rs)