Sve manje zainteresovanih za studije srpskog jezika i književnosti: Manjak nastavnika smanjuje pismenost?

I od ovogodišnje generacije brucoša u nastavnike ide retko ko. Preliminarni rezultati prvog upisnog roka pokazuju da i dalje opada broj zainteresovanih za studije srpskog jezika i književnosti. Otuda i pitanje – kako očuvati kulturu jezika i srpsku kulturu uopšte, piše RTS.

Iako na našim univerzitetima ima više katedara srpskog jezika, činjenica je da mesta u prvom roku i ove godine neće biti popunjena - ni na jednoj. To je sistemsko pitanje koje treba rešavati, kažu profesori.

Preporučujemo

- Činjenica je da pad broja studenata srbistike uslovljava, potpuno je jasno i logično, i u budućnosti snižavanje naše jezičke kulture. Sve je manje i kvalitetnih studenata koji žele jednoga dana da rade kao nastavnici i profesori srpskog jezika, sa druge strane kao novinari, kao lektori, kao zaposleni u medijskim strukturama generalno. Dakle, taj proces postepenog i blagog pada mora se zaustaviti. Mora se stabilizovati broj studenata srbistike da bismo očuvali ne samo jezičku kulturu, nego srpsku kulturu uopšte - rekao je prof. Aleksandar Milanović sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za studije srbistike se prijavilo 95 kandidata, gotovo tri puta manje od akreditovanog broja.

- Do onog trenutka dok nastavničko zvanje i njegova važnost ne poraste na društvenoj lestvici, mi se nemamo čemu dobrom nadati. Uzalud našim naporima da na neki način zainteresujemo ljude koji će biti neki naši naslednici - kaže profesor Mihajlo Pantić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Akademik Svetislav Božić poručuje da je srbistika je veoma važan prostor srpskog naroda i kao takvog ga treba brižno čuvati.

- To je prostor kojim on (srpki narod) ulazi u svoju memoriju, svoju vitalnost, u prostore slobode. On može da govori, da putuje kroz svoju literaturu, kroz svoju istoriju, kroz svoju duhovnost, i sekularnu i duhovnu i crkvenu. Jednostavno, koridor njegovog spasenja je veoma širok. Ukoliko izgubi tu komunikaciju sa vremenom u kojem živi, ukoliko zanemi, gubi mogućnost osvajanja slobode i gubi mogućnost identifikacije sa jednim veoma složenim vremenom i gubi korak sa mnogo čime - kaže akademik Svetislav Božić, koji je i predsednik Nacionalnog akreditacionog tela.

Da bismo očuvali jezik i kulturu, smatraju lingvisti, treba i povećati broj časova maternjeg jezika. Niži razredi kod nas imaju pet časova maternjeg jezika nedeljno, a u Turskoj ili Francuskoj deset.

Veći broj časova bi, verovatno, povećao i ocenu na završnom ispitu. A ona je ove godine iz srpskog jezika bila - dovoljan, dva.

(Telegraf.rs)