Svetlana skoro 20 sati putovala do Lefkade, pa se tamo i udala: "Nije se isplatilo da se vraćam"

"Prvi put u Grčku na more otišla sam 2010. godine sa roditeljima. Odmah sam se zaljubila. Grčka je zemlja u kojoj je sve opušteno, ne žure nigde, sve im je lagano i polako".

Ovako za Telegraf.rs počinje priču Svetlana Antypa Fotini, devojke iz Srbije, koja je krenula u Grčku na more, a potom na Lefkadi upoznala čoveka svog života. Danas, srećna, uspešna i voljena živi svoj san, a ima i krunu svoje velike ljubavi, sina Nikolasa.

Preporučujemo

- Prvi put kada sam otišla u Grčku na more išla sam u Pefkohori i znala sam da je Grčka zemlja u kojoj bih mogla da živim. Maslinjaci, miris mora, plaža, ljudi koji ne žure nigde. To je život o kakvom sam maštala - priča nam Svetlana i dodaje:

- Sticajem okolnosti, 2014. u firmi u kojoj sam radila, upoznajem devojku koja leti radi na Lefkadi u mestu Vasiliki. Postajemo drugarice i ona me je 2019. zvala da dođem kod na letovanje kao njen gost. Jedva uzimam godišnji odmor, pakujem se i sva srećna krećem ka Lefkadi. Nikad nisam bila na ostrvu.

San o letovanju u Grčkoj počeo je da dobija note realnosti koje su Svetlanu godinama čekala. 

- Stižem na ostrvo oko 9 ujutru, posle 18 sati vožnje, oduševljena što vidim svoju drugaricu, oduševljena morem, mešavinom raznih mirisa, mora, vina, maslina. Ne odvajam se od drugarice, jer u tom momentu ne govorim ni grčki ni engleski. Oko 22 shvatam da sam taj dan od uzbuđenja zaboravila da jedem - priseća se i dodaje:

- Kažem joj da sam jako gladna i ona me odvodi u tavernu "To Kyma" kod njenog prijatelja Vasilisa (mog muža). Dolazi jedan simpatičan Grk da nas usluži, pogleda mene i skameni se. Kaže mojoj drugarici "ovo će da bude moja žena". Ona se nasmešila i prevela mi, a i ja sam se samo šarmantno nasmešila. Posle je seo sa nama, pokušavajući da mi se obrati, ali ja ga ništa nisam razumela, pa je moja drugarica tih 10 dana bila zaposlena da prevodi sve šta kaže - priseća se.

Nije ni slutila da će upoznati ljubav svog života, ali i da će on ubrzo doći u našu zemlju, samo zbog nje, samo zbog ljubavi. 

- Tih 10 dana nikad neću zaboraviti, on je danju radio, a uveče smo izlazili u grad. Kada sam odlazila, došao je da me isprati i rekao je: "Ja dolazim 15. oktobra u Srbiju da te bolje upoznam". Čekala sam taj oktobar sa nestrpljenjem, jer sam osetila da je to taj gospodin pravi. Do oktobra i on i ja smo radili, ali smo se čuli, ja sam za 2 meseca sama naučila engleski, jer sam mislila ako ga ne naučim izgubiću Vasilisa.

Dan koji je dugo čekala, osvanuo je, a tada je počela da se piše nova stranica u njenom životu. 

- Dolazi on u Srbiju, oduševljen našim ljudima, hranom, da bi 11. novembra, pred mojim roditeljima klekao i rekao "hoćeš da se udaš za mene"? Bila sam presrećna i oduševljena. Izvadio čovek prsten i zaprosio me. Svadbu smo zakazali za 29. februar 2020. godine.

Svadba se desila ubrzo, a običaji su bili mešoviti kako bi se ispoštovale obe familije. 

- Svadbu je želeo da pravimo u Srbiji. Došla je njegova familija iz Grčke. Od običaja smo imali kupovinu mlade i predaju buketa ispred crkve (grčki običaj je da mladoženja preda bidermajer mladi ispred crkve). Ah propustila sam momenat da pred Novu godinu saznajemo da ćemo postati roditelji - priča nam Svetlana.

Pandemija korona virusa, poremetila im je planove, ali samo na kratko.

- Taman kad smo rezervisali avionske karte, da idemo sad već našoj kući, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog korone. Morali smo da čekamo 22. maj da bi on sam otišao u Grčku, da pripremi tavernu za sezonu. Ispratila sam ga na autobusku stanici, avionske karte su propale, i bila sam u 6. mesecu trudnoće, ostajem sama u Beogradu, moja ljubav, moj muž odlazi na Lefkadu - priseća se.

Samo je čekala momenat, da se otvore granice i istog trenutka je kupila kartu i sa sve stomakom do zuba, otišla put Grčke.

- Početkom juna javljaju da osobe koje imaju bilo kakav grčki dokument, mogu da uđu u grčku. Kupujem kartu i kažem sada već mom mužu da mi pošalje venčani list na grčkom jeziku. I odlazim u zemlju iz snova.

Niko nije ni slutio da će se njena sudbina ovako odigravati, te su prijatelji i porodica bili šokirani, ali i srećni, jer je ona srećna.

- Moji prijatelji i rodbina su bili u šoku kada sam im saopštila da se udajem i da idem u Grčku da živim. Roditelji su bili srećni, jer sam našla nekog ko me voli i koga ja volim, ali im nije bilo svejedno što idem tako daleko, čak 1.100km. Slećem na aerodrom u Atini, prvi put sam tada letela. Prolazim sve kontrole i testove i izlazim sa koferom, a mene čeka moja ljubav najveća. I tu kreće novi život, nova stranica u romanu zvanom život.

Kruna velike ljubavi na prvi pogled jeste sin Nikolas. 

- Dolazim sa mužem na Lefkadu kasno noću, ležemo da spavamo, ujutru kada je svanulo, otvaram terasu i udišem onaj slani vazduh i izgovaram σαν τιν Λεύκαδα δεν εχι (nigde nije kao na Lefkadi). To sam od muža naučila koji je to stalno ponavljao. Posle tri godine na Lefkadi, mislim da nigde drugde ne bih mogla da živim. Imam sina od 3 godine zove se Nikolas, on je moja sreća i radost, imam divnog muža Vasilisa. Nije mi bilo lako da se prilagodim na sredinu. Ja koja sam 30 godina zivela u velikom gradu, došla sam u sredinu gde zimi nema toliko puno ljudi. Lefkada nije ista zimi i leti, leti je sve puno, ali zimi se vidi ona njena prava lepota. Sve je drugačije, čarobna je. Po mom mišljenju Lefkada je kraljica Jonskog mora - priča nam ponosno Nikolasova mama.

Kako ističe, Grčka jeste njena zemlja iz snova, ali jedno joj uvek fali - porodica.

- Istina je da mi nedostaju roditelji i brat, ali oni dolaze jednom godišnje kod mene na letovanje, ja dolazim u Srbiju jednom godišnje na zimu, čujemo se stalno. Tako da oni kada dođu imam osećaj kao da su se vratili sa posla.

Prema njenim rečima, mentalitet je sličan, ali su Grci odsečniji kada je u pitanju rad.

- Prednosti Grčke što je sve opušteno i smireno, dok je u Srbiji sve uzurbano. Grci ako ne žele da rade oni neće raditi, taman da se sve okrene naopako, dok je u Srbiji drugačije. Svi negde žure i jure. U Srbiji sam radila razne poslove, u Grčkoj čuvam dete i bavim se rezervacijom smestaja koje imaju moj muž i njegov brat. Nešto kao rad od kuće. I naravno, posvećena sam detetu maksimalno - objašnjava nam razliku.

Pored filmske ljubavi koju je doživela, jedna scena će joj ostati urezana do kraja života. 

- Scena koju nikada neću zaboraviti, je kada me je drugarica odvela na njihovo veče i kada je Grk prišao i izveo me da igramo i dok sam se okrenula podigao me na rame i vrteo u krug pred odprilike 100 ljudi, dok su svi tapšali i snimali me. Isto neću ni da zaboravim vreme provedeno sa Vasilisom i mojom drugaricom. Moj neki zaključak je da se snovi ostvaruju, samo treba verovati u njih i da ljubav na prvi pogled zaista postoji - zaključuje za naš portal Svetalana.

(Telegraf.rs)