Istina o našim vukovcima: Jedan na prijemnom na ETF-u osvojio 5 bodova, pokazao znanje za dvojku

Tek završena mala matura na kraju osmog razreda i prijemni ispiti na fakultetima na kojima se "meri" kako su đaci savladali gradivo iz srednje škole, pokazali su da znanje na svim nivoima obrazovanja kontinuirano - opada. Stručnjaci, psiholozi i pedagozi, kažu da ne znamo koliko deca nauče u osnovnoj i srednjoj školi, pa ni na fakultetu, "jer država sistematski izbegava da uvede objektivno ocenjivanje stečenog znanja".

"Školske ocene su kompromitovane, a ključni problem je što nemamo objektivan nacionalni sistem ocenjivanja", kaže za "Novosti" psiholog profesor dr Ivan Ivić, koji ovu tvrdnju potkrepljuje podatkom da u Srbiji ima čak 45 odsto odličnih đaka, od kojih su 14 odsto vukovci.

Preporučujemo

Da te ocene nisu "pokrivene" znanjem pokazuju podaci po kojima je ove godine za upis u najtraženije beogradske gimnazije trebalo najmanje bodova u odnosu na poslednjih nekoliko godina.

Analiza za poslednje tri godine pokazuje de je za Treću beogradsku gimnaziju koja već dugo drži prvo mesto po broju bodova potrebnih za upis, ove godine za ulaz na prirodni smer bilo potrebno 95,05 poena, prošle 96,10 a pretprošle čak 97,06. Takođe, u Petoj beogradskoj gimnaziji prag znanja spušten je za čak pet bodova, pa je za upis na prirodni smer bilo potrebno 88,64, dok je prošle godine trebalo osvojiti 93,10, i pretprošle 92,03. Ovaj trend nije zaobišao ni srednje stručne škole, jer je za upis čuvenu Elektrotehničku školu "Nikola Tesla", na najtraženiji smer elektrotehničar informacionih tehnoilogija ove godine bilo potrebno 93,07, a prošle 94,43 boda.

Lančana reakcija nakon osnovne škole nastavlja se u srednjoj, pa je znanje kandidata na prijemnim ispitima, takođe, "tanje". Na primer na Medicinskom fakultetu nijedan kandidat nije osvojio svih 100 poena. Isti slučaj je i na Arhitektonskom fakultetu na kome prvi na listi ima "samo" 92 boda.

Poseban problem na koji ukazuju profesori su vukovci koji su i ove kao i nekoliko prethodnih godina podbacili i na maloj maturi i na prijemnom. Koliko se prilikom ocenjivanja đacima gleda kroz priste i da ocene zaista ne pokazuju stvarni nivo znanja, možda ponajbolje pokazuje podatak sa prijemnog ispita na Elektotehničkom fakultetu gde je jedan vukovac koji je iz matematike kroz celo školovanje imao zaključenu peticu, na prijemnom ispitu iz ovog predmeta osvojio svega - pet poena. Taj đak je, kažu profesori sa ETF, u školi trebalo da ima dvojku.

Osim nerealnog ocenjivanja, stručnjaci ukazuju i na loš uticaj onlajn nastave tokom pandemije kovida na postignuća učenika. Ali, ističu da je kod nas napravljena greška prilikom procene kolike je posledice ostavio taj vid predavanja.

Kakva je greška napravljena, pojašnjava prof. Ivić.

"U godini u kojoj su deca slušala onlajn nastavu na maloj maturi pitanja na testovima su, po direktivi iz Ministarstva prosvete, bila lagana, pa su i rezultati bili dobri. Tako mi nemamo tačan uvid u to koliko je takav vid nastave uticao na znanje. U svetu je to urađeno drugačije, pitanja su imala istu težinu kao i kada se nastava odvijala normalno, a rezultati su bili slabiji. Samo su kod nas bili bolji zbog 'montaže' zadataka. Kada je reč o znanju stečenom u srednjim školama, koje je takođe upitno na prijemnim ispitima, prof. Ivić smatra da je rešenje u uvođenju državne mature koja bi bila dobar način evaluacije srednjoškolskog znanja. Međutim, kako kaže, država se tu obrukala, jer već 12 godina pokušava da uvede državnu maturu, ali joj to ne polazi za rukom."

Čitanje tekstova najveći problem

Kao poseban problem, stručnjaci navode loš rezultat na testu iz srpskog jezika na maloj maturi, a đaci već godinama naglašavaju da im je najteže da pročitaju tekst iz koga su izvedena pitanja.

Prof. Ivić vidi problem u tome što su nove generacije inficirane digitalnom tehnologijom, da čitaju tekstove na telefonima, gde na svakih 60 sekundi imaju "skakanje" sa teme na temu, i da je njima veoma teško da se skoncentrišu na duži kontinuirani tekst.

(Telegraf.rs)