Atlantski okean, Jadransko more (Mediteran), Sahara ili Sibir: Ko najviše utiče na vreme u Srbiji

Srbija se nalazi u umerenim geografskim širinama, nedaleko od 45. paralele. Nalazi se u južnom delu Evrope, u kopnenom delu. Od Jadranskog mora udaljena je oko 500 km, a od Atlantskog okeana oko 2000 kilometara.

Severni deo Srbije obuhvata Panonsku niziju, dok su južne i centralne brdsko-planinske predele usecaju doline, klisure i kotline.

Preporučujemo

Inače, nad umerenim širinama u najvećem delu godine preovladavaju zapadna visinska strujanja, pa tako nad Srbijom tokom većeg dela godine struje vazdušne mase sa Atlantskog oekana. U zimskom delu godine Atlantik je topliji od kopna Evrope, pa su vazdušne mase koje dosepvaju sa okeana do Srbije vlažne i toplije, uz kišu ili sneg. Ove pojave do naših područja često dolaze putem ciklona i frontova, koje prvo donesu topla južna strtujanja i kišu, a potom kada pređu preko nas na putu ka istoku, u svom zadnjem delu povuku hladnu vazdušnu masu sa severa. Ukoliko ta vazdušna masa dođe preko Alpa sa severozapada, vlažna je, a ukoliko dođe sa severoistoka i iz pravca Sibira vrlo je hladna i suva.

Najveći deo padavina u Srbiji je posledica ciklona sa Mediterana i Jadranskog mora, koji u najvećem delu slučajeva nastaju kao posledica premeštanja snažnih ciklona sa Atlantika dalje na istok preko kopna Evrope.

U letnjem delu godine kopno Srbije je veoma toplo, pa vazdušne mase koje stignu sa Atlantika su osvežavajuće, neretko u viu jakih grmljavinskih oluja i obilnih pljuskova.

Dakle, Atlantski okena i Jadransko more, odnosno Mediteran i više su nego biti kada je vreme u Srbiji u pitanju. Oni su odgovorni na prvom mestu što je naša klima blaga i umerena, ali i za 70 posto padavina, kao i za transport blagi vazdušnih masa sa zapada.

Iako se Srbija i više nego dovoljno nalaze daleko od Sibira i Sahare, oni i ne tako retko deluju na vreme u Srbiji.

U letnjem delu godine razvijen je Azorski anticklon, a sa severa Afrike preko Mediterana neretko struji vrela i suva vazdušna masa. Ona do Srbije donosi vreo i suv vazduh. Ova vrela vazdušna masa odgovorna je za toplotne talase i vrlo visoke temperature, što će biti slučaj u narednom periodu kada će temperature u Srbiji dostizati i 40°C.

Poslednjih godina sve veća je učestalost, ali i dugotrajnost ovih toplotnih talasa.

U zimskom delu godine vazdušne mase sa severa Afrike i iz Sahare do Srbije dolaze u sklopu ciklona sa centralnog i zapadnog Mediterana, Mogu da usred zime donesu temperature preko 20°C, a vazduh postane pogat vodenom parom prelaskom preko Mediterana i Jadrana, pa se beleže padavine. Neretko, u sklopu ovih južnih strujanja stižu i čestice pustinjskog peska iz Sahare, pa padaju obojene padavine u obliku kiše i snega.

Osim u zimskom delu godine, ovakva vremenska situacija moguća je i tokom ostalih godišnjih doba.

U zimskom delu godine nad Sibirom se formira anticklon, koji kada ojača, svojim obodnim delom zahvati i Srbiju i donosi suvo i ledeno vreme, uz hladne severoistočne vetrove. Tokom ovakvih sutuacije u Srbiji se beleže temperture tokom najhladnijih perioda od -10 do -30°C, a minimumi na Pešteru su bili i do skoro -40°C.

Kada ova ledena vazdušna masa dospe u kontakt sa vlažnom prilikom prelaska ciklona preko južnog Mediterana i Egejskog mora, beleže se obilne snežne padavine, a ledena vazdušna masa sa snegom preko našeg područja prodru čak i do samog Mediterana.

Na vreme u Srbiji osim Atlantika, Jadrana (Mediterana), Sibira i Sahare neretko utiče i Arktik. Kada vazdušna masa tom prilikom prelazi više preko vodenih površina, donosi zahlađenje sa padadinama, a ukoliko dolazi preko kopna, takođe donosi zahlađenje, ali u suvom obliku.

Veliku ulogu na vreme u Srbiji imaju česti cikloni koji prelaze preko Evrope i našeg područja. Najvećim delom oni stižu sa Atlantika ili Jadrana, neretko i sa Crnog mora ili drugih pravaca. Cikloni su jedni od glavnih faktora za transport i nastanak ne samo padavina, već i za trasnport toplih i hladnih vazdušnih masa u zavisnosti od položaja centra ciklona.

Dakle, na vreme u Srbiji u normalnim okolnostima najčešće utiče zapadno visinsko strujanje. Zahvaljujući njima, sa Atlantskog okeana (Golfska struja) i Jadrana do našeg područja stižu blage i umerene vazdušne mase sa padavinama, zbog čega je klima Srbije i više nego umerena nego na istim širinama Azije ili Severne Amerike. U tim predelima zimi se temperature spuštaju i do -40°C, pa i niže, ali su leta vrela, uz temperature preko 40°C, a padavina je vrlo malo i uglavnom su to poluaridne (suve, stepske) oblasti.

(Telegraf.rs)