Na njenim moštima mnogi su isceljeni, sestrama je čitala stojeći iza zavese: Danas je njen dan u kalendaru SPC

Fevronija je bila ćerka senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak sa smrtnim čovekom, ona se zamonašila se na istoku u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde je njena tetka, Vriena, bila igumanija.

Lisimah, sin nekog velikaša, imaše želju da se oženi Fevronijom, no kako car Dioklecijan podozrevaše u njemu potajnog hrišćanina, posla ga na istok, sa Selinom, stricem njegovim, da hvata i ubija hrišćane. Surov beše Selin kao zver, i svuda bez poštede istrebljivaše hrišćane, prenosi Glas kotor varoša.

Preporučujemo

Lisimah, naprotiv, gde god je mogao štedeo je hrišćane i sklanjao ih od svog zveropodobnog strica. Napravivši pustoš od hrišćana u Palmiri, Selin dođe u grad Sivapolj, blizu kog beše manastir devički sa pedeset isposnica, među kojima i Fevronija. Iako joj beše tek dvadeset godina, Fevroniju poštovahu i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti.

U tom manastiru držaše se pravilo blažene Platonide, ranije igumanije, da se svaki dan petka provodi samo u molitvama i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakva drugog rada. Vriena beše odredila Fevroniju da čita sestrama sveštene knjige, i to stojeći skrivena iza zavese, da se niko ne bi zamaivao i plenio krasotom lica njenoga. Čuvši Selin za Fevroniju, naredi da mu je dovedu. Pa kad se sveta devica ne hte odreći Hrista i pristati na brak sa smrtnim čovekom, on naredi da je šibaju, potom da joj zube izbiju, potom da joj odseku ruke, pa prsi, pa noge, i najzad da je poseku mačem. Ali mučitelja – toga istog dana snađe strašna kazna Božja: bes uđe u njega, i obuze ga neki samrtni užas; u tom užasu on udari glavom o mermerni stub i pade mrtav.

Lisimah naredi da se telo Fevronijino sabere i odnese u manastir, gde je sahranjeno, a on se sa mnogim drugim vojnicima krsti. Od moštiju svete Fevronije bivahu mnoga isceljenja, a i ona se javljaše u dan praznika njenog i stajaše na svom uobičajenom mestu među sestrama, i sve sestre gledahu je sa strahom i radošću.

Časno postrada sveta Fevronija i preseli se u večno blaženstvo 310. a 363. godine mošti njene prenete u Carigrad.

(Telegraf.rs)