Najčudnije selo u Srbiji: Ima samo 100 kuća, a tri pozivna broja

Selo Dragolj smešeteno na padanima Rudnika, između Šumadijskog, Kolubarskog i Moravičkog okruga osim vrednim ljudima i prelepom prirodom može se podičiti i činjenicom da je verovatno jedino mesto u Srbiji, koje iako malo - ima čak tri pozivna broja. U njemu ima samo oko stotinak domaćinstava i iako se skoro sve komšije mogu obići peške, kada se uhvate za slušalicu fiksnog telefona broj cifara koje moraju da okrenu je kao da pozivaju rođaka kilometrima udaljenog od njih.

- Tako je punih četrdeset godina, kada su osamdesetih uvedeni prvi priključci u našem selu. Vrlo često je dolazilo do zabune, jer ljudi nisu znali koji im je pozivni. Niti kako da dobiju komšije. Jednima je 032, drugima 014, a trećima 034. Zbog toga su i mnoge kuće vremenom isključile fiksne telefone, poput nas. Jer su računi čak iako zovete komšiluk dolazili poprilično visoki, pošto su se tarfirali kao medjugradski saobraćaj. Kako smo čuli, postoji inicijativa da se jedan pozivni broj izbaci, ali mislim da od toga nema ništa - izjavio je za RINU Marko Mijajlović iz Dragolja.

Preporučujemo

Možda ste dobili pogrešan broj, al ste dobili onog kog ste tražili.

Neobična situacija sa pozivnim brojevima u ovom selu možda i ne bi trebalo mnogo da čudi ukoliko se u obzir uzme njegov geografski polažaj. Gotovo "geometrijski ujednačeno" udaljeno je od Rudnika, Aranđelovca i Ljiga. Život meštana mogao bi se opisati onom poznatom „tako blizu, a tako daleko".

- Sve je to zbog geografske konfiguracije terena. Selo je usko, krivudavo i, gledano iz ptičje perspektive, zakrivljeno u obliku banane. Shodno položaju sela i njegova teritorijalna pripadnost je upitna, iako zvanično pripada opštini Gornji Milanovac. Nekoliko pozivnih dovodilo je do brojnih neobičnih situacija. Bilo je slučajeva da su neki imućniji stanovnici, u npr. jednoj ili dve kuće u dvorištu, imali na istom stolu dva priključka za fiksni telefon, na 014, i na, recimo, 034" - objašnjava lokalni učitelj Rikardo Slamnig iz Aranđelovca, koji je radio u sada zatvorenoj osnovnoj školi u Dragolju.

Takođe, još jedna otežavajuća okolnost kad se živi u selu na samoj granici tri lokalne samouprave jeste da je nekada polazno autobusko stajalište za Gornji Milanovac bilo za stanovnike severnog dela sela udaljenije nego grad Aranđelovac.

Međutim, i pored svih ovih faktora meštani kažu da je u Dragolju lepo živeti. Zahvaljuju se tehnologiji i mobilnim telefonima koji su ih spasili brojnih peripetija sa pozivnim brojevima. U selu je dosta i omladine, koja poput većine fiksni telefon uopšte i ne koristi, pa su sve ove zavrzlame za njih deo nekog drugog vremena.

(Telegraf.rs)