Prva radionica "Novinari u svetu diskriminacije i anticiganizma" uspešno održana u Novom Sadu

Prva radionica koju organizuje Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) na temu "Novinari u svetu diskriminacije i anticiganizma " održana je 29. i 30 juna u Novom Sadu u prostorijama Ekumenske humanitarne organizacije (EHO).

Radionica se sprovodi u okviru projekta "Socijalna inkluzija za dostojanstven život Roma i drugih osetljivih grupa u Srbiji 2023-2026". Projekat je podržan od strane švajcarkse organizacije HEKS/EPER, a sprovodi Ekumenska humanitarna organizacija Novi Sad u partnerstvu sa 7 opština u Srbiji.

Preporučujemo

Na radionici je predviđeno da svaki romski novinar/redakcija povede jednog ili dvoje kolega kolega neroma koji će učestvovati na ovoj radionici. Obrađivane su teme koje su, može se slobodno reći, od presudne važnosti za Romsko, ali i za društvo uopšte.

Novinari su imali priliku da čuju izlagače koji su veoma cenjeni u branši prava, politike, ali i medija. Prvog dana radionice okupljenima su se obratili  Slađana Jovanović projektna koordinatorka EHO-a, dr Zoran Pavlović diplomirani pravnik, Igor Jovanović zamenik predsednika Skupštine grada Beograda, kao i Biljana Jovanović novinarka televizije Kopernikus.

Učesnici su, takođe, bile i romske redakcije RTS-a, RTV-a i televizije kopernikus, kao i redakcija Telegrafa i televizije Raška.

Drugog dana radionice govorio je Aleksandar Nedeljković novinar i urednik radija "Stara Čaršija" u Ćupriji.

Dobrodošlicu okupljenima poželela je koordinatorka Slađana Jovanović uz poruku da će pored teme diskriminacije biti obrađivani i obrazovanje kao i stanovanje, sve ono što su potrebe ljudi.

- Socijalna inkluzija Roma je proces koji želimo da podržimo. Mi smo trenutno u proceduri izbora gradova i opština u kojima će se sprovoditi sve aktivnosti i radionice, za sad znamo da će sigurno biti Niš i Raška - rekla je Slađana.

Foto: EHO

Na početku se obratio i zamenik predsednika Skupštine grada Beograda Igor Jovanović koji je izrazio zahvalnost zbog prilike da učestvuje na ovoj radionici i bude jedan od predavača.

- Još davno neke moje pametnije kolege političari rekle su da se snaga jednog društva ogleda u tome koliko zapravo u tom društvu i u toj zajednici imaju autoritet novinari i mislim da je to jedna veoma važna rečenica koja formira pre svega snagu i budući pravac delovanja romskih medija i organizacija koja će delovati na tom medijskom polju.

Istakao je da je ovaj događaj jedan od pokazatelja u kakvoj se situciji nalazi romska nacija, jer je upravo situacija u kojoj se nalaze romske redakcije i romski novinari ogledalo svih zbivanja u romskom društvu i kako je ono prihvaćeno od većinskog naroda.

- Treba da koračamo i osvajamo svoj medijski prostor i da se na jedan konkretan način bavimo problemima zajednice iz koje dolazimo i o kojoj pišemo i izveštavamo.  Moramo pokušati zajedničkim snagama da te predrasude i stereotipe koji važe o zajednici iz koje dolazimo suzbijemo, jedni bez drugih ne možemo i u tom pravcu moram da delujemo u narednom periodu.

Na kraju svog izlaganja zamenik predsednika Skupštine grada Beograda poslao je poruku da treba osvestiti narod i pričati o svemu onome što se ćuti ili prenosi loše, treba im pokazati da i Romi mogu da budu edukovani i elokventni, da Romi nisu stereotip koji kruži o njima.

Dr Zoran Pavlović je diplomirani pravnik, koji ima podugačak staž u svome poslu, a trenutno je profesor na Univerzitetu. Na ovoj radionici Pavlović je imao jedno od možda najvažnijih predavanja, a to je pravni okvir u kojem se nalazi romska zajednica.

Foto: EHO

Ova tema je obuhvaćena svim pravnim problemima sa kojima su Romi suočeni, a koji se ne rešavaju dugi niz godina. Profesor je, takođe, naveo da je najvažnije da se usmeri pažnja na lokalne samouprave, jer su Beograd i Novi Sad, ipak, uređeni, a problem su manje sredine i institucije u kojima ima manjak radne snage.

Nažalost, kao jedan od večitih prepreka je i nezainteresovanost drugih, neromskih pripadnika sa kojima se susreću, kao i svakodnevna diskriminacija, zbog koje su Romi izgubili poverenje i osećaj pripadnosti. Zato je neophodno da se i njihova zajednica uključi i učestvuje u svemu, a to je moguće samo ako dobiju nešto što je konstantno i nešto što traje.

Jedna od Romkinja koja je zasigurno razbila sve stereotipe o ovoj zajednici je Biljana Jovanović iz Raške, koja je prošla trnovit put do svog uspeha, ali najvažnije je da se ona izborila za sebe.

U borbu za budućnost Biljana kreće  još kao mala, nažalost jedna od najvećih prepreka bili su joj roditelji. Naime, iz porodice je samo Biljana obrazovana, njenog mlađeg brata majka je ispisala iz škole još u 4. razredu osnovne škole. Biljana je kroz druženje sa Srbima u Raškoj videla da može više i pokazala je veliku želju za školovanjem.

Biljana je sa nama podelila jednu zanimljivu činjenicu - nju u srednju školu upisale razredna i direktorka iz njene osnovne škole, a ne roditelji. Njima je bilo i previše tada što je ona završila i osam razreda, međutim Biljanina želja da uspe u životu bila je jača od svega. Ona je završila srednju mašinsku školu, a kasnije je upisala i fakultet.

Ova mlada i uspešna žena se oglušila se i o molbe oca da se ne zapošljava, te je krenula da radi na raškoj televiziji sa samo 17 godina. Radila je kao i pedagoški asistent u jednoj školi u Raškoj u kojoj je pomogla mnogoj deci, a jedna devojčica koja je imala tužnu životnu sudbinu poželela je da jednoga dana bude baš kao i Biljana.

Biljanini roditelji danas su veoma ponosi na nju i najveća su joj podrška.

Njena tema na radionici bila je veoma interesantna i omogućila je da se novinari Romi i novinari neromi povežu. Naime, podelila je sve u grupe, a novinarka našeg portala imala je mogućnost da uz podršku kolega pročita vest na romskom jeziku.

Foto: EHO

Za portal Telegraf.rs govorio je Branko Đurić novinar romske redakcije RTS-a koji je istakao koliko je zapravo ova radionica bila važna.

- Nažalost, ovo je jedna neiscrpna tema i svakidašnjica nas Roma, ljudi koji potiču iz romske manjinske grupe. Novinari imaju tu ulogu da ukazuju na ovaj ogroman problem koji tišti Rome, oduzima im prava na budućnost - rekao nam je Branko.

On je za Telegraf.rs istakao baš jedan takav problem sa kojim se susrela Silvija Nešić, Romkinja sa vrlo visokim obrazovanjem, vrlo priznata i uspešna mlada žena. Naime, Silvija je bila angažovana u Beogradu, i iz Pirota je zakazala smeštaj, međutim kada je došlo do susreta rečeno joj je da je stan "izdat", a kako nam je Branko rekao, čim je uočeno da je Romkinja stanodavac je nevešto slagao, a žena je ostala bez stana.

To je samo jedan od klasičnih primera onoga sa čime se Romi svakodnevno suočavaju, od toga da li će ih primiti na posao, čak iako imaju sve moguće kvalifikacije, na stan i razne druge situacije.

- Ovo je samo jedan od načina na koji diskriminacija može da obogalji budućnost jedne mlade osobe - rekao je Đurić za Telegraf.

Branko istične i da je vrlo visok nivo strukturne diskriminacije i da ona inkorporira u strukturu društva i države.

-  Nacionalne službe vam daju do znanja da ste vi Rom i da ne možete biti ništa drugo od onoga što jeste. Kada sam ja kao novinar intervjuisao jednog sekretara državnog i ptam ga "Šta mislite kad bi Rom mogao da bude ministar", a on mi kaže "Pa baš ministar... Nema toliko obrazovanih Roma". E pa to nije tačno, ima ih nego su to predrasude sa kojima se živi.

Đurić je za kraj rekao i da je problem predrasuda i stereotipa problem većinskog stanovništva, ne Roma.

Za Telegraf govorio je i zamenik predsednika Skupštine grada Beograda Igor Jovanović koji je istakao da je socijalnu inkluziju Roma u društvu kome živimo nemoguće sprovesti bez medija.

- Bez obzira na to da li su mediji većinski ili manjinski i iz kog naroda ti novinari dolaze, važno je da imamo podršku medija i pozitivan pristup problemu socijalne inkluzije marginalizovanih grupa. Na tom problemu moramo da radimo sveobuhvatno i svakodnevno da bi se rešio i da posledice tih problema, koje proizilaze iz diskriminacije i ciganizma, postanu nevidljive i umanjene.

(Telegraf.rs)