Opasna zavodnica u šumama: Oprez pri branju pečuraka a ovaj papir tražiti njihovom prodavcu na pijaci

Obilne padavine pogodovale su rastu pečuraka na teritoriji Srbije, pa su samim tim mnogi berači krenuli u berbu. Međutim, neretko se dešava da se i oni iskusni, a kamoli amateri "opeku" i uberu neku otrovnu vrstu, a sada treba biti posebno oprezan, jer je kišno vreme pogodovalo gljivama, pa su šume pune i onih koje se veoma retko pojavljuju, upozoravaju za Telegraf.rs u Mikološko-gljivarskom savezu Srbije. 

- U Srbiji se najviše konzumiraju gajene pečurke i to šampinjoni, mada u poslednje vreme i bukovača nalazi svoje mesto na tržištu jer se gaji na potpuno organski način bez bilo kakve hemije. Od samoniklih pečuraka komercijalne vrste, na prvom mestu su vrganj "Boletus edulis", zatim lisičarka "Cantharellus cibarius", blagva "Amanita caesarea", a postoji tražnja i za šumsko pile "Laetiporus sulphureus", paprenjaču "Lactarius piperatus", sunčanice "Macrolepiota procera" i "Macrolepiota mastoides", rujnice "Lactarius deliciosus" - navodi za Telegraf.rs Jelena Milošević sekretar i determinator Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

Preporučujemo

Otrovne pečurke nemaju neku svoju karakteristiku po kojoj se mogu prepoznati, već se gljive moraju poznavati, da bi se uopšte znalo koji rod i vrsta je u pitanju i da li one imaju svoje otrovne dvojnice, ili svoje otrovne vrste.

Zato naša sagovornica upozorava da se nikako ne treba upuštati u avanturu konzumiranja šumskih gljiva, a da pri tom nemate baš nikakvo znanje.

- Mikološko-gljivarski savez Srbije godinama unazad za osnovni cilj ima edukaciju stanovništva u cilju sprečavanja trovanja gljivama. To radimo kroz naša udruženja kojih ima trenutno 23 u Srbiji, i kroz razne izložbe, kojih ima preko 30 tokom godine. Na njima se determinišu pronađene vrste i prikazuju, ukazujući im na opasnosti otrovnih gljiva - objašnjava Jelena Milošević.

Prema njenim rečima, tamo gde je poplava odnela zemlju ili nanela sloj zemlje, tu neće biti baš puno gljiva. U svakom slučaju, kišno vreme je veoma pogodovalo gljivama i šume su pune raznih, čak i nekih koje se veoma retko pojavljuju.

- Naravno da su među njima krenule i otrovnice. Koliko smo upoznati, na terenu se mogu trenutno naći zavodnica "Omphalotus olearius" koja izaziva gastrointestinalni sindrom, panterovka "Amanita pantherina" i ostale gljive iz roda "Amanita" koje izazivaju panterinski sindrom - navodi naša sagovornica.

Dokaz pri kupovini

Miloševićeva naglašava da je veoma opasno brati gljive bez bar osnovnog predznanja o gljivama i to se nikako ne preporučuje. Za potvrdu ovakvog navoda imali smo i kobno trovanje gljivama u Šapcu prošle godine, i tako je svaki put kada padaju kiše.

- MGSS je uvideo problem i predložio Ministarstvu zaštite životne sredine promenu uredbe koja bi ovu oblast uredila. Apelujemo na građanstvo da od svojih prodavaca gljiva na pijacama traže sertifikate Mikološko-gljivarskog saveza Srbije sa zvanjem "Komercijalni berač gljiva" ili "Gljivar" jer samo tako mogu biti sigurni 100 odsto da je to osoba koja raspoznaje otrovne i jestive gljive. Svi sa položenim ispitom za zvanje Saveza nalaze se na sajtu Saveza gljivarskisavezsrbije.com i lako je proveriti da li je to osoba koja je stvarno položila ispit.

- Takođe, MGSS nudi besplatnu pomoć pijačnim inspekcijama u proveri gljiva koje se nalaze na tezgama. Nemojte nikada da kupujete gljive od prodavaca koji se nalaze van pijačnih tezgi ili na nekom drugom mestu pogotovo ako nemaju validan dokument da su poznavaoci gljiva, jer gljive ne praštaju grešku - savetuje Jelena Milošević. 

6 osnovnih trovanja gljivama

Trovanje gljivama nije uvek isto i ne mora da se završi kobno, postoje i trovanja koja će se završiti samo sa dijarejom i povraćanjem. Postoje 6 osnovnih trovanja gljivama i ona se manifestuju i u različitom vremenskom intervalu.

- Gastrointestinalni sindrom je najlakši oblik trovanja i on se javlja posle 15 minuta pa do 4 časa od konzumiranja gljiva. Prvi simptomi su mučnina. Postoje i simptomi koji se javljaju mnogo kasnije čak i do 12 časova od konzumacije i time su trovanja tada teža jer su otrovi već ušli u organizam - naglasila je ona.

Ako se posumnja da ste se otrovali gljivama odmah se javiti u prvu ambulantu gde će vam pružiti adekvatnu pomoć.

- Ako imate gljivu koju ste konzumirali bilo bi poželjno da se i ona ponese. Tako je pre desetak dana bilo lakše trovanje gljivom zavodnicom koju smo determinisali preko poslatih fotografija gljive i pacijenti su uspešno zbrinuti. Lečenje zavisi od vrste koju ste konzumirali to jest koji sindrom izaziva u svakom slučaju izazivanje povraćanja može da pomogne, ali nekada se simptomi jave i posle 12 časova... a to je onda najgora varijanta.

Otrovne pečurke rastu svuda, i može se samo reći da negde nekih otrovnica ima više, a negde su retke. Tako na primer Fruška gora ima kao dominantnu otrovnicu našu najopasniju gljivu "Amanitu phallloides" zelenu pupavku, dok se muhara "Amanita muscaria" retko sreće, a ona je dominantna u šumama Kopaonika ili na Divčibarama, to jest na višim nadmorskim visinama.

Otrovne gljive rastu svuda, samo je pitanje koje su , zato uvek moramo prema gljivama da se odnosimo sa posebnom pažnjom kada ih beremo, jer zaista se često dešavalo da među jestivim gljivama bude i otrovna jedna uz drugu. Zato uživajte u šumi, uberite samo ono što sigurno poznajete, a sve ostalo ako vas baš zanima koje su, fotografišite ih lepo pa pitajte nekog ko se razume i poznaje gljive, i ostavite ih u šumi jer i otrovne gljive imaju svoje mesto u prirodi, nemojte ih gaziti, uništavati ili šutirati.

(Telegraf.rs)