Školovan sam, a ne daju mi ni čaše da perem: Miću iz Svilajnca niko neće da zaposli, on misli da je ovo razlog

"Nazivaju me pogrdnim imenima, ne mogu ni kod frizera da odem", bolnim rečima za Telegraf.rs svoju ispovest priča Mića Jovanović (35) iz Svilajnca, koji godinama trpi nasilje za koje, kako kaže, apsolutno niko nema osnova.

A onda, s težinom u glasu, nastavlja. "Ne mogu da radim, sva vrata su mi zatvorena, a ne znam da li je zbog toga što sam Rom ili što sam drugačiji od ostalih". 

Preporučujemo

- Svuda mi se zatvaraju vrata za posao. Ismevanje na svakom koraku. Pitam se dokle?! Ima li kraja ovom besomučnom maltretiranju?! Da li što sam pripadnik romske nacionalnosti? Da li zbog sumnje na moje seksualno opredeljenje - ne znam. Gde god da sam predavao CV - svi su me odbijali. Pritom na objektu piše: "Potreban radnik" - priča za Telegraf.rs očajni Mića.

Živi od socijalne pomoći koju dobija njegov otac, na rubu egzistencije, a za preseljenje u veći grad, kako kaže, nema finansijskih sredstava. 

Foto: Privatna arhiva

- Godinama sam bez posla i živim sa ocem koji prima 3.600 dinara, kao korisnik socijalne pomoći. Ja sam se odrekao socijalne pomoći u zamenu za posao na koji čekam već duže vreme. Mi smo podstanari. Juče sam doživeo takvo sarkastično ismevanje i ignorisanje od strane jedne službenice, koja nije htela da me ugostoji razgovora i odgovora za moju egzistenciju, samo mi se nasmejala u lice. Da ne spominjem vršnjačko nasilje, lomljenje ruke, šutiranje po podu, krvavu odeću ... Sada je to prešlo u psihičko od kojeg sam "zaradio" i dijagnozu: depresivno anksiozni poremećaj sa antidepresivnom terapijom. Tri godine sam korisnik takve terapije - priča nam Jovanović.

Kako kaže, maltretiranje je počelo još kada je bio dete, ne zna zbog čega, ali zna da je zbog toga često pomišljao na najgore. 

- Još kao klinac, dete, doživljavao sam svašta... Udarali su me, nazivali pogrdnim imenima, ma strašne su to stvari. Morao sam kao dete još da menjam ime, jer sam mislio da će biti lakše i da me neće više maltretirati. Svestan sam sebe, idem kod psihologa i pokušavam da suzbijem sve traume. Znate kako, nije lako kada prolazite ulicom a za vama viču "pe*eru, pe*erčino"... Pritom, kako neko zna da sam ja to ili nisam, a i da jesam, to je zaista samo moja stvar - objašnjava nam.

Posao nikako ne može da nađe uprkos tome što se školovao. 

- Ovde kod nas u Svilajncu ima poslova, ali ja verujte mi ne mogu da nađem ni posao u kafiću da perem sudove. Ne znam koji je razlog tome, živim sam sa ocem, on me izdržava a ja imam 35 godina, samota me je. Ja samo želim da radim i da budem koristan svima, pa i sebi. Po struci sam sanitarno-ekološko inženjer, a ne mogu ni u Gradskoj čistoći da radim. Ako mi verujete, ja ni kod frizera ne mogu da odem, ovo je prešlo sve granice - priča nam Mića.

"Ne želim sažaljenje, želim posao"

- Moram da kažem da ja ne želim da me neko žali, samo da mi se obezbede osnovna ljudska prava. Želim da radim, ovo je mala sredina i vlada taj neki osećaj kao da smo zatucani. Želim ja da izdržavam mog oca, a ne on mene. Nadam se da će neko čuti moj vapaj i da ću napokon imati normalan život - zaključuje Mića.

Mića se požalio i na nerazumevanje opštine, kojoj se kako kaže, više puta obraćao za pomoć, ali je ona uvek bila u vidu novca i to novčane pomoći od 3.600 dinara.

Nakon pisanja teksta, poslali smo mejl Opštini Svilajinac ali nažalost do današnjeg dana odgovor nismo dobili.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, iznela je podatke o broju prijava u od strane građana u ovom sektoru.

Kako je saopštila Kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, među pritužbama po osnovu nacionalne pripadnosti najveći broj podnet je zbog diskriminacije romske nacionalne manjine (87,7 odsto), što ukazuje na preovlađujuće stavove, socijalnu distancu, stereotipe i predrasude sa kojima se Romi i Romkinje suočavaju. Kada je reč o oblastima, najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije u postupcima pred organima javne vlasti, kao i postupku zapošljavanja ili na poslu.

U odnosu na prethodne godine, povećan je i broj pritužbi zbog diskriminatornog govora u javnom prostoru (sportskim i drugim događajima ili od strane javnih ličnosti), na društvenim mrežama i u medijima.

Povereniku se tokom godine obratilo 3.300 građana koji su očekivali pomoć i podršku u ostvarivanju različiti prava i usluga, a postupak je vođen u 1.879 predmeta. Poverenik je uputio ukupno 412 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije, a po donetim preporukama postupljeno je u 88,4% slučajeva, što nastavlja trend postupanja po preporukama iz prethodnih godina.

Pored redovnog godišnjeg izveštaja, Poverenica je tokom 2022. godine izradila Izveštaj o monitoringu sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020), a sačinjena je i redovna godišnja Analiza učešća žena u javnom i političkom životu.

(Telegraf.rs)