Srbija korak bliže EU: Reforma javne uprave menja život građanima

Srbija je do sada napravila značajan napredak u svojoj težnji da se pridruži Evropskoj uniji (EU), sprovodeći uspešnu reformu javne uprave. Građani Srbije sada mogu jednostavnim klikom da ostvare svoja prava, bez potrebe za hodanjem od šaltera do šaltera. Ova digitalizacija javne uprave rezultirala je značajnim uštedama, kako u vremenu tako i u troškovima. O ovim dostignućima reforme javne uprave, i šta možemo da očekujemo kroz dalju podršku EU, u intervjuu su govorili Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji i Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije.

Prema Emanueleu Žiofreu, šefu Delegacije EU u Srbiji, javna uprava je lice države.

-Građani najčešće komuniciraju sa organima državne uprave kada im je potrebna određena usluga, dokument, pomoć u vidu informacije ili zaštita prava, bilo na državnom ili lokalnom nivou - kaže ambasador Žiofre.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ističe da je cilj reforme da javna uprava postane servis građana, te da su profesionalizacija, depolitizacija, modernizacija i digitalizacija glavna načela ove reforme.

Zahvaljujući digitalizaciji i centralizovanoj bazi podataka, građani lakše dolaze do dokumenata. Miščević objašnjava:

-Sada se više ne događa da vam nedostaje jedan dokument, za koji baš na šalteru saznate da vam treba i da sami morate da ga pribavite... Kada dođete na šalter vi upravo dobijate onaj dokument zbog kojeg ste došli.

Međutim, uprkos napretku, još uvek postoji prostor za unapređenje. Žiofre naglašava da "iako je Srbija ostvarila značajan napredak u pružanju usluga i unapredila neke aspekte upravljanja ljudskim resursima, odgovornosti, kreiranja politika i upravljanja javnim finansijama, naravno da postoji prostor za dalja unapređenja u mnogim oblastima".

Srbija je do sada iz evropske kase dobila skoro 4 milijarde evra bespovratne pomoći, a od toga samo za reformu javne uprave 215 miliona evra, a izdvojeno je još dodatnih 30 miliona evra donacije u budžet Srbije za sprovođenje konkretnih mera reforme u periodu 2023-2025. Međutim, iako je raspoloživa finansijska podrška velika, Srbija se suočava sa izazovom da zbog raspoloživosti ljudskih resursa u upravi na najbolji način iskoristi ova sredstva u korist svih građana.

Kao što je istakla ministarka Tanja Miščević, Srbija mora da radi na unapređenju kapaciteta svoje administracije, da bude konkurentan poslodavac, kako bi bila u stanju da maksimalno iskoristi dostupna sredstva iz evropskih fondova.

-To znači da moramo da povećavamo i broj ljudi i omogućiti im nova znanja kako bismo bolje planirali i koristili sredstva koja Srbija dobija iz fondova EU, kao i ona mnogostruko veća koje će naša država koristiti kao država članica - izjavila ja ministarka Miščević.

To je pokazatelj da će fokus reformi morati da bude ne samo na daljem unapređenju usluga za građane i privredu, već i na stvaranju atraktivnijeg radnog okruženja za one koji su sposobni da upravljaju evropskim fondovima i drugim resursima.

Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, podvukao je da "reforma javne uprave treba da omogući srpskoj administraciji da preuzme sve obaveze u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi", a nakon ulaska u EU "da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je deo EU".

Sve u svemu, poruka je jasna: "Uprava po meri svih nas" glavni je moto reforme javne uprave, kako ističe ministarka Miščević, a čije sprovođenje koordiniše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Kao zaključak, napredak je vidljiv, ali nije vreme za opuštanje. Srbija se mora posvetiti još odlučnijem sprovođenju reformi, unapređenju administrativnih kapaciteta, te jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave. Za sve to, neće biti samo potrebna veća ulaganja, već i znanje, stručnost, kao i entuzijazam da se stvari menjaju nabolje. Na kraju krajeva, krajnji korisnici ove reforme su građani, koji zaslužuju efikasnu, profesionalnu i odgovornu javnu upravu.

(Telegraf.rs/PR)