Najstariji član Mense u Srbiji je žena, evo čime se bavi: Pitali smo i kakvi su Srbi u odnosu na prosek

Međunarodno udruženje koje okuplja osobe visokog koeficijenta inteligencije, Mensa, ove godine proslavlja 25 godina kontinuiranog postojanja u Srbiji. Predsednica ovog udruženja, Aleksandra Borović, otkrila je za Telegraf.rs ko se najčešće prijavljuje za testove inteligencije i da li su liste "najinteligentnijih nacija" na svetu relevantne, kao i kako se Srbi kotiraju.

Kako objašnjava, Mensa postoji u svetu od 1946. godine. Na našim prostorima formirana je još krajem 1980, ali je obnovljena 1998. godine od strane članova iz Novog Sada. U pitanju je volonterska organizacija, te članovi sprovode aktivnosti samo u svoje slobodno vreme i nema zaposlenih.

- Mi članove regrutujemo kroz testiranja koja se uglavnom dešavaju u prostorijama obrazovnih institucija, u Beogradu to najčešće bude Mašinski fakultet. Imamo dobru saradnju i sa nekoliko fakulteta i škola u većim gradovima u Srbiji gde redovno radimo testiranja. Postoje i individualna testiranja u našim prostorijama u Beogradu i Novom Sadu. Neobično je za Mensu da se održavaju akcije u prostorijama jer u svetu svi rade od kuće. Trenutno ima oko 40.000 članova u svetu - navodi Aleksandra za naš portal.

Na testiranja dolaze raznorazne grupe ljudi, a najčešće su to srednjoškolci i studenti koji se nadaju da će im članstvo pomoći u izgradnji karijernog puta.

- Svi zadaci su istog tipa, nemaju nikakav tekst, znanja ili računanja, već se radi o figurama koje se menjaju iz polja u polje po nekoj logici koju kandidati treba da ustanove i popune iz polja u polje od ponuđenih 8. Takvih zadataka ima 36, ograničeno je vreme i idu od lakših ka težim - objašnjava ona.

Ipak, ako se ispostavi da kandidat zadovoljava kriterijume koje može da postigne 2 odsto stanovništva, ne postoji vremensko ograničenje za učlanjenje. Član se može postati odmah ili u bilo kom drugom trenutku.

- Po Katelovoj skali uslov za učlanjenje je 148. Mensa je svima donela drugačije iskustvo, nekom posao, a nekom porodicu - priča nam.

Ipak, da li to znači da putem ovakvih testova možemo odrediti ko je trenutno najinteligentnija osoba u Srbiji? Nažalost, odgovor je odričan, a Aleksandra nam objašnjava i zašto.

- Mi samo određujemo ko je u 2 posto, ali dalje ne gledamo ko je najinteligentniji. Nesumnjivo, inteligencija i postignuća nisu direktno u koleraciji. Naši veliki naučnici su izuzetno inteligentni, mi ovde imamo i njihove portrete da nas inspirišu, ali generalno, nemamo neke poznate ličnosti koje su dolazile na testiranje, pa čak ni previše uspešne ljude od karijere. Imamo izuzetno uspešnih biznismena i žena koje su postigle značajan uspeh, ali ne mogu da kažem da su to jako poznate ličnosti - dodaje ona.

Često smo i svedoci raznih lista koje nam navodno govore koje nacije su najinteligentnije na svetu, a naša sagovornica potvrđuje da se mnogo puta dešavalo da joj se telefon usija zbog nekog rangiranja gde se Srbi nalaze pri dnu. Ipak, ona tvrdi da bi za relevantno istraživanje trebalo odvojiti mnogo više resursa i vremena.

- Relevantno istraživanje koje bi poredilo nacije po inteligenciji nije nikad urađeno, to bi bilo mnogo veliko i skupo istraživanje. Bilo je polovičnih istraživanja sa sumnjivim metodama koja su nam napravila cirkus u vezi sa reakcijom u javnosti i medijima. Onda nas novinari zovu da pitaju da li smo mi stvarno ispodprosečno inteligentni. Ali ono što znamo jeste da su iz ove nacije potekla vrlo velika imena, imamo i dvojicu sportista koji su u svetskom vrhu, tako da možemo reći da smo tu gde treba da budemo. Ima nas u svetskom vrhu i sigurno nismo ispod proseka - potvrđuje nam ona.

Kao članove na koje su svi ponosni izdvaja i grupu prosvetnih radnika koja se učestalo bavi decom, a napominje i da je vrlo bitno da nastavnici umeju da prepoznaju ko štrči u razredu, sa jedne ili druge strane. Upravo zato i objašnjava da odličan učenik ne mora nužno biti natprosečno inteligentan, i obrnuto.

- Školsko postignuće nije nužno u vezi sa inteligencijom, tako i visok IQ ne znači dobar uspeh u školi, on zavisi od toga koliko je osoba spremna da radi. Naš intelektualni potencijal je samo potencijal, kao što je visina potencijal za košarku, ali nije svako visok i dobar košarkaš. Mi imamo radionice sa nastavnicima gde ih obučavamo kako da rade sa učenicima kod kojih vide potencijal, a to je neophodno i roditeljima jer oni nemaju mogućnost punog poređenja, a nastavnici dobro uoče kad neko tu štrči. Naše školstvo je usmereno na prosečnu decu, a kada neko štrči na jednu ili drugu stranu, tu nastaju problemi, dete se ne uklapa - kaže nam Aleksandra.

Mensa Srbija trenutno broji oko 1.215 članova, a članarina se obnavlja svake godine. Oko 9.000 osoba ispunilo je uslov za članstvo, ali dosad nisu pristupili organizaciji.

Za testiranje možete da se prijavite ukoliko imate više od 17 godina, te Aleksandra spominje da su vrlo ponosni i na svoju najstariju članicu.

- Najstariji član nam je imao više od 80 godina, ali je nedavno preminuo. Sada je najstarija članica jedna veslačica, ona ima oko 80 godina i fenomenalna je, vrlo smo ponosni na nju - zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)