Kako da podnesete visoke temperature? Novosadski lekar dao 4 ključna saveta

Za danas je u Novom Sadu najavljena maksimalna temperatura od 35 stepeni, a i petak će biti veoma topao. Temperatura će se kretati od 21 minimalnog stepena do maksimalnih 36 stepeni Celzijusa. Za vikend nas očekuje preokret i temperatura u padu za oko desetak stepeni.

Kako to može uticati na zdravlje, pitali smo dr Zorana Krulja, prenosi 021.rs.

Preporučujemo

"Izuzetno visoke temperature kakve su praktično neočekivano došle posle kišnog perioda, utiču na sve populacione grupe, kako na bolesnu populaciju, tako i na zdravu populaciju. Visoka temperatura, kombinovana sa visokom vlažnošću, dovodi do pogoršanja uglavnom kardiovaskularnih bolesti, zatim hroničnih plućnih pacijenata i neuroloških pacijenata", objašnjava dr Krulj.

Krulj savetuje da je, kada je ovakvo vreme, najbolje nositi laganu odeću, ne izlagati se UV zračenju uperiodu od 11 do 17 časova i obavezno se hidrirati, odnosno nositi sa sobom veću količinu tečnosti. "Treba se hidrirati čak i kada nemamo subjektivni osećaj žeđi, zato što se dosta tečnosti gubi. Hrana mora biti laganija, energetski vredna, kalorijski manje vredna", navodi Krulj.

Takođe, ukoliko se koriste klima uređaji, važno je da se podese tako da razlika bude sedam do osam stepeni u odnosu na spoljašnju sredinu, "zbog mogućih oscilacija i navikavanja našeg termoregulacionog centra na ovako visoke temperature".

"Za najmlađu populaciju je važno deci često davati vodu i manje ih izlagati sunčevim zracima", ističe dr Krulj.

Budući da nas već u subotu očekuje pad temperature, Krulj savetuje pacijentima da redovno koriste terapiju u propisanim dozama, odnosno da ne povećavaju, niti smanjuju doze bez konsultacije sa lekarom.

"Praktično, promenu vremena dočekati naspavan, odmoran koliko je to moguće. U toj promeni vremena mogu da se dogode određena akcidentalna stanja i pogoršanje određenih stanja ukoliko terapija nije uzimana na vreme i u odgovarajućim dozama", navodi doktor.

Naš sagovornik ističe da je ovo jedan prolazan period visokih temperatura nakon kog sledi kratkotrajno zahlađenje.

"Ipak, s tim u vezi možemo očekivati i povećan broj intervencija hitne pomoći, upravo zbog pada temperature koji nije postepen, nego je nagao. Najčešće i on sa sobom nosi rizik pogotovo kod hroničnih pacijenata", kaže dr Krulj. Zaključuje da svi treba da budu na oprezu, jer nijedna populaciona grupa nije pošteđena. Važno je napomenuti i da je neophodno korišćenje zaštitnog faktora, naročito za decu.

(Telegraf.rs)