Vlasnik firme iz Gadžinog Hana platio maturu svim maturantima: Ponudio im i stipendije samo da ostanu u selima
Prema njegovim rečima, osmi razred na području opštine Gadžin Han završilo je ove godine 39 učenika, a sledeće godin biće svega 27 malih maturanata
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ziv nam bio
Sto pet pa opet👍👍👍👍👍👍
Cobe Neno
Neno. Čitam kasno komentare i neka mu bog podari zdravlja bogastvo ali naše gazde nežele radnicima da plate pun iznos penzijskog i čak ni državne firme zakida ju i neuplaćuju što je živa istina.Žao mi je što su mi deca otišla ali to je živa istina i nikad se neće vratiti što je najgore.
Neko
Draga Ena, otisla sam iz svog sela tacno pre 60 god da se iskolujem i ostala sam u bgd-u do danas. Postigla sam i vise nego sto sam ocekivala, ali ta praznina u dusi mi je ostala. Kad odem u selo, i udjem u lokalni autobus, ja nikoga ne poznajem, stari ljudi pomrli, a nove generacije me ne poznaju, kao ni ja njih.Dolazila sam ne svake god vec mesecno bar jedan put, ali uglavnom na vidjenje sa roditeljima i tu najblizim komsijama. Sada ni roditelja, ni komsija, a njihovi potomci se rastrkali po belom svetu, i mnogo se rastuzim, jer je selo prazno. A sad u selu ima i struja i voda i asfalt i svi uslovi kao i u gradu, za razliku od pre 60 god kad sam ja otisla.