Kročili smo u "zarobljenu" zimu na Kosovu i Metohiji: Magija Prokletija i enigma "krvavog" snega

Na jednom mestu u Srbiji ostala je "zarobljena" zima.

Bajkovito, zaleđeno jezero u obliku srca, nanosi snega i temperatura oko 5 stepeni. Tišina i spokoj, daleko od gradova na koje se spustila sparina, caruju komarci, a računi za struju počinju da rastu zbog uključenih klima.

Ovaj prizor zabeležili su naši reporteri na Prokletijama, na Kosovu i Metohiji nedaleko od tromeđe Srbije, Albanije i Crne Gore.

Krenuli smo put Đeravice sa grupom planinara "Orfeja" 17. juna, po maglovitom danu.

Da bi se došlo do čudesne zime usred juna, potrebno je malo pešačiti do većih nadmorskih visina. Krenuli smo iz umirjujućeg zelenila poslednjeg crnogorskog katuna Bogićevica, mirnog imanja na kome uživaju pitome životinje, da bismo se strmom stazom popeli do granice divljine - pred nama su goli i snežni vrhovi, čista priroda u kojoj se ugodno osećaju samo divlje životinje i dobro opremljeni ljubitelji prirode.

Pravo iznenađenje bilo je ledničko jezerce okruženo snegom prošaranim padinama, ali to nije Veliko jezero koje smo spomenuli na početku teksta. Ovo nije bilo zaleđeno i svojim odrazom otkrivalo je magiju.

Ima mnogo takvih, manjih ili većih jezera koji krase dovljinu savršeno mirnom vodom.

Staza do Đeravice vodi preko kosina iznad kojih se uzdižu surovi stenoviti vrhovi, koji tek na trenutke izranjaju iz niskih oblaka i magle.

Sneg oko nas je gotovo crvene boje, ispresecan braon žilama. Kristalizovan i čvrst, kao da se opire smeni godišnjih doba i odbija da se otopi. Dokle god je temperatura noću ispod nule, to će mu ići na ruku.

Otkud "krvava" boja snega na tako čistoj planini? To nisu naslage zemlje koja se slivala s vrhova, već nešto što je zaisa "palo s neba" - čestitce afričke prašine koje su došle u oblacima i zbog kojih češće moramo da peremo prozore. Ovde su mogle nesmetano da se talože i u planinskoj čistini došle su do izražaja.

Stižemo do Velikog jezera, poznatog po svom obliku srca. Neverovatno plavetnilo, od tirkizne do modre nijanse ukrašeno je ledom. Svoju veličanstvenost pokazuje tek kada se popnete još malo, pa ugledate ovo delo netaknute prirode kako "lebdi" između zemlje i oblaka, među gorama koje kao da su se razmakle zbog njega.

Katkad bi se magla nadvila tako da ga učini jedva vidljivim, da bi za nekoliko sekundi ono postalo kristalno jasno.

Bili smo na 2.382 metara nadmorske visine, a do Đeravice ostalo je još oko 300 metara uspona, nimalo jednostavnog po snegu. Ostajemo, zato, kraj "srca", na pet stepeni usred junskog dana. Besprekorno čist, ali ipak ne i neprijatno oštar vazduh, hladno, ali ne i ledeno vreme, tišina i mir koji "remeti" tek po koja ptica.

Ima života među ovim kršom, ali skrivenog. Ugledali smo i jednu lisicu koja je špartala kao munja, a čuli smo da ima i vukova.

(Telegraf.rs)