Visoka 4 metra i velika kao slon: Otkrivamo neverovatnu priču o Viki, najočuvanijem skeletu mamuta u Srbiji

Teritorija na kojoj se danas nalazi Arheološko nalazište "Viminacijum" nekada je bila stanište mamutima, ali i mnogim drugim praistorijskim životinjama. Godine iskopavanja i istraživanja pomogle su da se sklopi mozaik i posetiocima predstavi kako je ovo tlo izgledalo pre više od pola miliona godina. Upravo ovde, na postavci koja predstavlja improvizovanu unutrašnjost zemlje, leži mamut Vika, najočuvaniji skelet ove praistorijske životinje.

Kako za Telegraf.rs objašnjava Ilija Danković iz Arheološkog instituta, ono što je bila nesrećna sudbila za Viku, srećna je okolnost za njegove kolege, ali i građane Srbije. Nažalost, u potrazi za hranom, Vika se zaglavila u mulju i blatu, te je iskopana baš u položaju u kom je i preminula pre milion godina, a ono što je razlikuje od ostalih mamuta jeste, da nimalo ne liči na one koje smo viđali u crtanim filmovima.

- Vika je pre nekih pola miliona godina do milion godina bila stepski mamut koji je živeo na ovom prostoru gde mi danas iskopavamo i radimo. Stepski mamut nije onaj koji nam je poznat uglavnom iz popularne kulture sa dlakom i gustim krznom. Ona je izgledala kao veliki slon, bila je izuzetno krupna i visoka oko 4 metra. Ono što se njoj desilo je bilo tragično za nju, ali su za nas srećne okolnosti. Analizom sedimenta oko njenog tela utvrđeno je da je umrla u nekoj močvari. Verovatno su joj se noge zaglavile u blatu, gde je potonula. Upravo zato je lešinari nisu napali i njene kosti nisu razvučene, nego je sačuvana u anatomskom položaju, što je bila jedinstvena prilika za nas. Postala je jedno veliko iznenađenje za tim arehologa jer ovde smo svi došli sa ciljem da istražujemo antičku kulturu i Rimljane, a poslednje što očekujete je da ćete raditi skelet mamuta. Sada je postala jedinstvena atrakcija, ne samo Viminacijuma nego i celog našeg prostora. Deci je ona najzanimljivija - tvrdi naš sagovornik.

Vika je pronađena 2009. godine na površinskom kopu Drmno. Srećom, nije je otkrio veliki bager, jer u tom slučaju danas ne bismo mogli da je vidimo ovako očuvanu u muzeju Viminacijuma.

- U pitanju je bila manja mašina koja je sređivala neki profil i rukovalac mašinom je odmah shvatio da se radi o nečemu specifičnom jer se to desilo na dubini od 27 metara u lesu, odmah je obavestio ekipu i Vika je ugledala svetlost dana - priča nam Ilija.

Iako je najviše očuvana, Vika svakako nije jedini mamut pronađen na ovom prostoru. Tu su kosti mnogobrojnih drugih životinja, a ono što je najzanimljivije su kreativna imena koja su im arheolozi davali, tako danas imamo izloženog Đomlu, Trbuška i Noska, iako su njihovi skeleti mnogo oštećeniji.

- Neke tri godine nakon pronalaska Vike, arheološka ekipa je uočila neke tragove u profilu na dubinama oko 7-10 metara. Započeta su velika iskopavanja, jer se videlo da se na jednom širem prostoru pojavljuju kosti praistorijskih životinja. Utvrđeno je da je na ovom mestu postojala neka praistorijska reka, koja je prilikom svojih poplava na obalu izbacivala kosti. One su tako i nađene, u dve trake. Bilo je tu dosta praistorijskih životinja, a najatraktivnije su kosti mamuta. Tu su već u pitanju runasti, koje znamo iz crtaća "Ledeno doba". Ipak, bilo je i drugih životinja poput praistorijskih hijena, konja i nosoroga. Čak imamo i kost mamuta sa tragovima glodanja hijene - dodaje Ilija.

Pretpostavlja se da su ove ogromne životinje došle u potrazi za hranom, a morale su da migriraju jer je ledeno doba okovalo evropsko tlo.

Ilija Danković kaže da pronalazaka ima konstantno, te iste očekuje i u narednom periodu, pa postoji šansa da se pojavi neka nova životinja. Ono što je trenutno predstavljeno u Viminacijumu su najbitniji nalazi, ali arheolozi stalno pronalaze razne vrste kljova, kostiju i zuba mamuta, ali i drugih životinja.

(Telegraf.rs)