Prikriveno nasilje nad starima u Srbiji: Dva surova načina zlostavljanja su najučestalija

Foto: Medija centar Beograd

Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima Crveni krst Srbije i Komora socijalne zaštite organizovali su razgovor o rešavanju rodno zasnovanog nasilja u starijem životnom dobu. U Srbiji je 16 odsto žena starosti od 65 do 74 godne doživelo neki oblik nasilja nakon 65. godine. Ipak, to nasilje je prikriveno jer žrtve vrlo retko odluče da ga prijave.

Na današnjoj konferenciji, na kojoj se vodio razgovor upravo na tu temu, ispred Crvenog krsta Srbije učestvovala je INPEA predstavnica za Evropu Nataša Todorović, zatim poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji Borka Jeremić i direktorka Komore za Socijalnu zaštitu Sandra Perić.

Preporučujemo

Obeležavanje Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima ove godine usmereno je na starije žene. Razlog za to je, kako je istakla Nataša Todorović, je što žene duže žive, a samim tim duže žive u lošijem zdravstvenom stanju, većem siromaštvu i zbog toga što su starije žene uglavnom neformalni negovatelji.

Todorović je istakla da je obavljeno istraživanje koje je obuhvatilo Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Srbiju i Ukrajinu i da je iz uzorka od 15.000 žena izvučeno sekundarno istraživanje koje se odnosi na starije žene, kojih je bilo 1.792.

- Kada su u pitanju starije žene od 65 do 74 godine u Srbiji, njih 57 odsto prijavljuje da su bile žrtve nasilja od napunjene 15 godine, a 16 odsto žena u poslednjih godinu dana. Ipak, treba da budemo oprezni jer je ovo istraživanje donekle ograničeno jer nije istraživalo oblike nasilja koji su specifični za starije žene, a to je zanemarivanje i ekonomsko nasilje. Ekonomsko nasilje je bilo utkano u psihološko nasilje - rekla je Todorović.

Kada je u pitanju partnersko nasilje, 40 odsto starijih žena je doživelo neki oblik partnerskog nasilja tokom života, a njih 16 odsto starijih žena prijavljuje neki odnos partnerskog nasilja. U prethodnih 12 meseci 7,7 odsto žena u Srbiji doživelo je neki vid nasilja, a najrasprostranjenije je bilo psihičko nasilje.

- Seksualno nasilje od strane partnera doživelo je 6,4 odsto žena od 15, godine starosti, a u poslednjih godinu dana 0,8 odsto - dodala je i dodaje da u Srbiji 16 odsto starijih žena prijavljuje da su bile žrtve fizičkog nasilja od 15. godine, a 1.1 odsto u poslednjih godinu dana.

Foto: Medija centar Beograd

Rizici od nasilja od strane bivših ili sadašnjih partnera su najčešće alkoholizam, kao i partneri koji pokazuju nasilje van porodice. Počinioci nepartnerskog nasilja su najčešće ženi bliske osobe - rođaci, komšije, prijatelji. Samo u 15 odsto slučajeva su u pitanju nepoznate osobe.

- Postoji korelacija da su žene koje su bile žrtve nasilja kao mlade, u većem riziku da dožive nasilje kao starije. Moramo da radimo na prevenciji nasilja od najranijeg doba. Jedan od faktora rizika su rani ili prisilni brakovi, a tkaođe finansijska i materijalna uskraćenost i ekonomska zavisnost od partnera. Među starijim ženama je funcionalna zavisnost je jedan od velikih faktora rizika, odnosno zavisnost od druge osobe. Patrijarhalni stavovi su takođe rizik, ako žena misli da muž mora da odlučuje o svemu, a da ona mora da ćuti - istakla je Todorović.

Nasilje izaziva fizičke i psihičke posledice. Dok je u Srbiji, kada su u pitanju psihične posledice, na drugom mestu, posle anksioznosti, depresija, u otalim zemljama je to poremećaj spavanja.

- Kada je u pitnaju prijavljivanje i traženje pomoći, sedam odsto žena se obratilo lekarima, pa potom bolnici, pa popliciji. U Srbiji su se dve osobe javile lekaru, jedna policiji i jedna osoba se javila organizaciji. To pokazuje da je ovo vrh ledenog brega i da žene ne žele da prijavljuju nasilje jer smatraju da je to porodična stvar koju mogu da reše u okviru porodice. Smatraju da incident nije bio toliko velik i značajan. Strah dolazi tek na trećem mestu, strah od toga da će nasilje da se pojača ili da će da ostanu bez onog ko brine o njima - napominje.

Gornji starosni limit za prikupljanje podataka, kaže, ne treba da postoji. Nasilje ne nestaje sa starenjem, već poprima drugačiju formu.

"Žrtvi mora da se veruje"

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković rekla je da patrijarhalni obrasci porodičnih odnosa, međugeneracija transmisija nasilja, kao i niz drugih socioekonomskih faktora poput siromaštva, negativnih efekata društvene tranzicije, promena stilova života, nedostatka razumevanja, ejdžizam kao sve češći oblik stigmatizacije i diskriminacije, upravo doprinose tome da rodno zasnovano nasilje prati žene tokom celog života.

- Povećava se broj prijavljenih slučajeva nasilja, ali to ne znači da je nasilja danas više nego što je bilo. Nivo nasilja ranije treba da se uporedi sa situacijom danas, kada otvoreno razgovaramo o nasilju. I dalje patimo od boljke da starije žene ne žele da razgovaraju o tome - rekla je Janković.

Dilema, kaže, ne postoji da je još puno posla potrebno obaviti, naročito u prevenciji nasilja, jer "moramo da razbijamo predrasude i demontiramo stereotipe koje imamo u drugim ljudskim bićima i radimo na tome da se prepozna nasilje od najranijeg uzrasta".

- Nema opravdanja da se zapostavi obrazovanje, socijalna i zdravstvena zaštita. Na njih mora da se stavi prioritet, svedoci smo onoga što nam se dešava u sistemima zbog nedostatka kapaciteta sistema da odgovori na sve izazove. Predrasude i stereotipi su koren diskriminacije čija posledica može da bude nasilje. Sve je više pritužbi na diskriminaciji po osnovi starosti. Mi se svakoj prijavi radujemo jer stariji ljudi vrlo retko prijavljuju te slučajeve - dodala je i rekla da je svako obraćanje od izuzetnog značaja.

Istakla je da nijedna žrtva nasilja ne bi trebalo da kaže ono što je jedna od ispitanica rekla na osnovu sopstenog iskustva, a to je da "ovde zakona nema", kao i da nema ko da zaštiti i ako žena želi da prijavi.

- Iako poražavajuća, ova izjava je otrežnjujuća i baca svetlo na zglob koji škripi, a to je sistem institucionalne zaštite. Ovo jeste jedan broj ispitanica, ali zaista zavređuje detaljno istraživanje. One sigurno govore istinu. Ne zaboravite, žrtvi uvek mora da se veruje - istakla je poverenica.

Foto: Medija centar Beograd

Zlostavljanje starijih često skriveno

Šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji Borka Jeremić napomenula je da se starenje družtva u Srbiji i dalje posmatra kroz negativnu prizmu, a zlostavljanje starijih je često skriveno, potcenjeno, ignorisano i uglavnom se prijavljuje mnogo manje nego što se zaista dešava.

- Bitno je da celo drutšvo bude uključeno u borbu protiv svih oblika zlostavljanja starijih, posebno obraćajući pažnju da se životni vek produžio i da naša nacija sve više stari. Moramo da budemo svesni vrednosti koje društvo dobija povećanjem broja starijih osoba kroz njihove reurse kao što su znanja, veštine i iskustva - rekla je Jeremeić.

Napomenula je da starije osobe i dalje privređuju, da se starosna granica za odlazak u penziju pomera.

- Podaci o starosti i polu iz popisa iz 2022. Neki daci pokazuju da je udeo lica starijih od 65 godine porastao na 17,4 odsto na 22.1 odsto. Žene žive duže i na sebe preuzimaju ozbiljne odgovornosti u starijem životnom dobu - dodala je.

Dve trećine starijih osoba u Srbiji oseća se usamljeno. Kako navodi, starije osobe sa niskim obrazovanjem i lošijim materijalnim stanjem značajno su više izložene rizicima usamljenosti, a u još većoj meri žene koje žive same i u ruralnim područjima.

Foto: Medija centar Beograd

"Treba da reagujemo dok nije kasno"

Direktorka Komore za Socijalnu zaštitu Sandra Perić rekla je da, kada spominjemo nasilje, kao društvo smo osetljiviji na decu, što je prirodno i opravdano, ali da smatra da manje vidimo starije i osobe sa invaliditetom.

- Uzroci nasilja su brojni. Kad govorimo o nasilju u porodici, fokusiramo se na Centre za socijalni rad. Svi znamo da nasilje može da se dešava u ustanovama. Neko možda nije dovoljno osetljiv da zna kako da se obrati starijoj osobi, kako da je pomere, priđu joj. Imamo mnoge negovatelje koji možda nisu dovoljno edukovani u tom pravcu kako i na koji način kako da se u svakoj situaciji postave prema starijoj osobi. To nasilje može da se desi i nenamerno od strane onih koji pružaju negu - rekla je Perić.

Istakla je da članovi porodice mogu da vrše brojne pritiske, iako je osoba smeštena u ustanovu. Dešavalo se, kako je rekla, da neko ko bude primljen u ustanovu ima brojne povrede i povere se da su žrtve nasilja. Zato je potrebno, kako je istakla, da znaju na koji način da posmatraju osobe za koje smatraju da su u riziku od nasilja.

- Fizičko nasilje je prepoznatljivo. Međutim, kada je reč o starijim osobama, najdominantnije je zanemarivanje, koje često može da prođe ispod radara i ne bude shvaćeno kao nasilje. Imamo brojne propise koji nam omogućavaju da reagujemo i da pokrećemo postupke, dok ih paralelno zbrinjavamo - dodala je.

Foto: Medija centar Srbije

Većina institucija ne primeti nasilje na pravi način ili ga ne evidentira kao nasilje u porodici.

- Koliko puta smo videli da je osoba neuhranjena, dehidrirana, da živi neuslovno, a da ima decu. Mi ih onda zbrinjavamo, a retko primenjujemo da to prijavimo, iako imamo zakonsko pravo. Kada je u pitanju fizičko nasilje, mislim da smo tu mnogo agilniji kao sistem. Jako je važno da prepoznamo i ekonomsko nasilje. Česte su zloupotrebe starijih osoba u vidu neovlašćenog podizanja penzije, prodaja imovine, pritisak da se potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju - istakla je Perić.

Ističe da je jako značajno da se govori o femicidu., s obzirom na to da ne postoje istraživanja o broju femicida u odnosu na starost. Perić je istakla da i dalje nemamo telo koje prati broj femicida, te da se na godišnjem nivou informacije prikupljaju uglavnom iz medija, a da imamo oko 20 odsto femicida koje čine upravo žene starije od 65 godina.

- Veliki broj tih žena je najverovatnije i ranije trpeo nasilje. Treba da reagujemo dok ne bude kasno - dodala je.

(Telegraf.rs)