Za 4 godine 33 osobe stradale na prugama: Nadležni poručuju, one su za vozove

U Srbiji je od 2018. do 2022. godine na putno-pružnim prelazima se dogodilo više od 200 saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno 153 osobe, a život izgubilo 33 što čini 1,2% od ukupnog broja smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana bezbednosti na putno-pružnim prelazima (15.6.2023.) predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja, Uprave saobraćajne policije i Infrastrukture železnice Srbije skreću pažnju na stanje bezbednosti saobraćaja na mestima ukrštanja puteva i pruga i poseban apel upućuju učesnicima drumskog saobraćaja.

Preporučujemo

Međunarodni dan bezbednost na putno-pružnim prelazima obeležava se od 2009. godine, a ove godine pod sloganom „Pruge su za vozove!“ ima zadatak da predstavi rizike do kojih dovodi nebezbedno ponašanje vozača drumskih vozila, kao i pešaka prilikom prelaska preko pruge.

Smrtni slučajevi koji se događaju na putno-pružnim prelazima u nivou, čine mali procenat (oko 1%) svih poginulih na putevima, ali veliki procenat (oko 30%) poginulih u svim železničkim nezgodama (nesrećama), prema podacima Evropske komisije iz 2021. godine.

Prema podacima Infrastrukture železnice Srbije, na teritoriji Republike Srbije postoji 2.104 putno pružna prelaza, od čega je skoro petina aktivnih, odnosno, obezbeđenih branicima, polubranicima, poluatomatskim načinom osiguranja ili svetlosnim saobraćajnim znakovima, dok najveći broj putno-pružnih prelaza (1.711) ima pasivan način osiguranja, odnosno, obeleženi su saobraćajnim znakovima i trouglom preglednosti.

Putno-pružni prelazi predstavljaju mesta sa posebnim rizikom, prvenstveno za učesnike u drumskom saobraćaju, imajući u vidu rezultate istraživanja koje je Agencija za bezbednost saobraćaja sprovela 2018. godine u okviru projekta „Ponašanje učesnika u drumskom saobraćaju na putno-pružnim prelazima“.

Oko 16 % vozača priznalo je da je makar jednom prelazilo putno-pružni prelaz sa spuštenim polubranicima, na nebezbedan način, od tog broja oko 90% su muškog pola, a više od polovine su starosti od 30 do 55 godina. Kao najčešći razlog nebezbednog prelaska putno-pružnog prelaza, ispitanici su naveli „dug period do nailaska voza“, „kvar na uređaju putno-pružnog prelaza“ i „nestrpljenje“. Na putno-pružnim prelazima koji nisu obeleženi branicima, polubranicima ili svetlosnim znakovima, više od polovine ispitanika navodi da je najčešći razlog nebezbednog ponašanja „neblagovremeno uočavanje putno-pružnog prelaza“, dok trećina vozača na ovakvim mestima prelazi bez zaustavljanja, a manji broj čak i bez smanjenja brzine.

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđene su izmene u delu koji se odnosi na način regulisanja saobraćaja na putno-pružnim prelazima, odnosno, predlog je da se za regulisanje saobraćaja upotrebljavaju semafori sa svetlima crvene i žute boje.

Putno-pružni prelazi su mesta koja se tiču i drumskog i železničkog saobraćaja, pa je prirodno i obavezujuće da naše institucije zajedno rade kako bismo povećali nivo bezbednosti na putno-pružnim prelazima. To nam je zadatak i mi ćemo u narednom periodu nastaviti da radimo na tome, a jedini prihvatljiv cilj nam je da nemamo smrtno stradalih osoba na putno-pružnim prelazima.

Branko Stamatović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja rekao je da su u prethodnih pet godina na putno-pružnim prelazima sve smrtno stradale osobe bili učesnici drumskog saobraćaja, što je i očekivano kada se uporede mase drumskih i železničkih vozila.

- U jednoj od najtežih nezgoda, 2018. godine u mestu Donje Međurovo kod Niša, smrtno je stradalo 7 lica i svi su se nalazili u drumskom vozilu, odnosno u autobusu. Među smrtno stradalima u petogodišnjem periodu ima i 5 vozača dvotočkaša. Na nastanak nekoliko saobraćajnih nezgoda uticala je neodgovarajuća ili nedovoljno uočljiva saobraćajna signalizacija ili oprema puta. Međutim, daleko veći uticaj je imalo nebezbedno ponašanje učesnika drumskog saobraćaja. Ono što učesnici u drumskog saobraćaju moraju da znaju, jeste da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1000 m - rekao je Stamatović.

Apelovao je na sve učesnike drumskog saobraćaja da posebnu pažnju obrate prilikom prelaska preko pruge, da poštuju propise i saobraćajnu signalizaciju, da se zaustave i budu dodatno oprezni, da imaju strpljenje i čekaju koliko je potrebno, da u svakom smislu izbegavaju provlačenja i ostala nebezbedna ponašanja i da vode računa sopstvenoj bezbednosti, očuvanju života i zdravlja.“

Slaviša Lakićević, čačelnik Uprave saobraćajne policije kazao je da činjenica da su u poslednjih pet godina u saobraćajnim nezgodama na putno-pružnim prelazima poginule 33, a povređene 153 osobe, pokazuje da imamo problem stradanja na ovim površinama, gde bi bezbednost učesnika i u drumskom i železničkom saobraćaju trebalo da bude neprikosnovena.

- Nažalost, nezgode koje se događaju na putno-pružnim prelazima uglavnom završavaju najtežim posledicama i najčešće su rezultat neodgovornog ponašanja vozača putničkih vozila. Zbog toga sa nestrpljenjem očekujemo usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i uvereni smo da će ovim izmenama biti maksimalno smanjeni rizici događanja nezgoda na putno-pružnim prelazima.“

Nenad Stanisavljević, PR menadžer Infrastrukture železnice Srbije navodi da nažalost, učesnici u drumskom saobraćaju, često se upuštaju u opasne i rizične radnje, voze neodgovorno i nepažljivo i ne vode računa o saobraćajnoj signalizaciji.

- Na srpskim prugama, prema zvaničnim izveštajima nadležnih državnih organa, posmatrano u periodu od 2000. godine do danas, dakle više od dve decenije, samo u manje od 1 odsto slučajeva za nesreće na putnim prelazima u kojima je bilo nastradalih ili povređenih odgovorna je bila železnica. U oko 99 odsto slučajeva za udese i nezgode na putnim prelazima u kojima je došlo do usmrćivanja ili povređivanja, bili su odgovorni vozači drumskih vozila, koji ne poštuju signalizaciju i saobraćajne propise na putnim prelazima. Slične su statistike kada je reč o nesrećama na putnim prelazima i na prugama svih inostranih železničkih uprava u okviru Međunarodne železničke unije - rekao je Stanisavljević.

Navodi i da učesnici u drumskom saobraćaju često ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska preko nje, preduzimaju rizična i opasna kretanja mimoilazeći branike i polubranike, ne poštuju u dovoljnoj meri svetlosnu signalizaciju, te prelaze preko pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već spušten. Česti su i slučajevi bahatosti i samouverenosti vozača drumskih vozila.

(Telegraf.rs)