"Tragali smo za Zoranom do Albanije, nudili stanove": Vodnik prve klase nestao '99, devojka ga godinama čekala

Vodnik prve klase Zoran Marković iz Brusa nestao je 13. juna 1999. godine kod Suve Reke na Kosmetu. Njegovo telo nikada nije nađeno.

Roditelji nikada nisu prestali da se nadaju da je živ. Rođeni brat traži ga i danas.

Preporučujemo

- Tragali smo za njim sve do Albanije, na Kosovu, plaćali za svaku informaciju o njegovoj sudbini - svedoči za Novosti Goran Marković, Zoranov rođeni brat. - Davali smo kuću, stanove, celo imanje samo da bi čuli neku vest o njemu, ali sve su to bili prevaranti i lopovi. Istinu nismo saznali.

Jedino pouzdano što se zna je da je Zoranova jedinica bila zadužena za bezbedno povlačenje vojne tehnike iz kasarne u Đakovici. Na putu ka Nišu, nedaleko od Suve Reke, to povlačenje je prekinuo mučki napad OVK terorista, samo četiri dana posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Ubijena su tri pripadnika Vojske Jugoslavije. Veruje se da je i Zoran nastradao tog krvavog dana.

- Bio je aktivno vojno lice, pokušao je da mene oslobodi vojske, ali i ja sam bio u ratu, kako da dozvolim da se samo moj mlađi brat bori... - priseća se za Novosti Goran.

- Povukli smo se u Niš i posle tri dana otišao sam da ga vidim. Rekli su mi da je otišao na zadatak. Onda su me odveli u komandu armije i rekli da ga više nema.

Zorana devojka čekala godinama

Zoran Marković je završio Srednju vojnu školu. Karijeru je počeo u Prištini, a potom je radio kao upravnik tehničke radionice u Đakovici. Nije stigao da se oženi. Njegova devojka je godinama čekala da se vrati. Čekali su i Markovići, ne gubeći nadu. Godinama se čekalo i da pločica sa Zoranovim imenom bude postavljeno na Spomenik palim borcima u Gradskom parku u Brusu. Učinjeno je to u utorak, posle pomena i polaganja venaca.

Porodica je zahvalna što je do toga došlo.

- Tužni smo, postavlja se pločica sa njegovim imenom, a nismo ga našli - kaže brat. - Ipak, ime je tu, gde mu je i mesto.

Ime heroja iz Suve Reke sada je pored imena drugih boraca iz potkopaoničkog kraja, koji su nastradali od 1990. do 1999. godine. Zvali su se Milenko Bučić (1972-1996), Toma Simić (1972-1991), Srđan Zdravić (1974-1993), Goran Raičević (1963-1999), Goran Bošković (1971-1999), Goran Milosavljević (1972-1992).

Spomenik je podignut 7. marta 2000. godine. Posvećen je junacima otadžbine. Na njemu je i poruka braniocima: "Slava jatu besmrtnika, mir pepel velikana". Ta poruka sada je upućena i Zoranu.

Sudski proglašen mrtvim

Ilija Marković, otac nastradalog vodnika, nije dočekao trenutak da se postavi pločica sa imenom nastradalog sina. Preminuo je 2012. godine. Krhkog zdravlja je i Zoranova majka, Gordana.

Sin im je sudski proglašen mrtvim 2005. godine.

Da se junaci ne zaborave

Od prošlog avgusta u Brusu je spomen tabla 53. graničnom bataljonu Vojske SRJ, koji su branili karaulu Košare, a na poslednjoj sednici Skupštine opštine doneta je i odluka o postavljanju biste Radovanu Periću, graničaru.

- Trudimo se da negujemo kulturu sećanja u našem kraju i da učinimo sve što možemo da se naši heroji koji su život dali za slobodu nikada ne zaborave - poručila je Valentina Milosavljević, predsednica opštine. - Zoran je ostao tako mlad, na braniku naše otadžbine.

(Telegraf.rs)