"Lekari nisu znali kako se izlečila": Manastir Zlatenac posećuju svi, a mlada igumanija ima važnu poruku

Resavska Sveta gora područje je u blizini Svilajnca, a sastoji se od četiri manastira koji pored duhovnog mira predstavljaju i turističku atrakciju. Jedan od njih je i manastir Zlatenac, čije samo ime krije zanimljive priče.

Manastir je posvećen Svetim Vračima Kozmi i Damjanu, a smatra se da je zadužbina despota Stefana Lazarevića. Kako nam priča njegova igumanija Justina, devojka od samo 27 godina, ima dugačku i burnu istoriju, jer je nekoliko puta rušen do temelja. Baš na tim ruševinama pronađena je skica originalne crkve koja je bila inspiracija za današnji izgled.

- Prva igumanija, mati Jefimija, kada je došla ovde na ruševine, našla je tu povelju i u njoj je pisalo da je crkva sagrađena 1427. godine, i bilo je nacrtano kako je izgledala originalno, pa se vodila time u obnovi. Uz Božiju pomoć i vladike Hrizostoma ona je to i uradila. Tada je to bio muški manastir i bavio se prepisivanjem. Ovaj kraj se zove Resavska Sveta gora, iako kroz njega ne protiče Resava nego Morava, i to baš zbog te Resavske prepisivačke škole jer tada nisu postojale štamparije, nego su monasi redno i trudoljubivo prepisivali sve knjige - priča nam mati.

Za koju godinu monaštvo Zlatenca proslaviće jubilej od 600 godina, a s obzirom na to da je posvećen Svetim Vračima postavlja se pitanje - odakle baš ime "Zlatenac".

- Ima više priča o tome kako je dobio naziv. Negde sam čitala da je iznad samog manastira postojalo selo koje se tako zvalo, pa je i manastir dobio ime Zlatenac, a postoje i legende da je u vreme Stefana Lazarevića neki od vlastelina dolazio tu, da mu je dete bilo bolesno i kada se iscelilo da je uzviknuo "Zlatni Manastir", te je od tada Zlatenac. A pošto je bilo nekoliko obnova, smatra se da su manastire u okolini obnavljali Zlatko, Miljko, Radoš i Tomić, pa da su po tome dobili naziv - objašnjava nam igumanija.

Manastir je obnavljan četiri puta, ponajviše u 20. veku. Crkva je stradala 1811. godine i tada je, prema rečima naše sagovornice, opusteo. Posetilaca je i dalje bilo, ali monaštva ne. Tek 1923. godine počinju obnove, i Zlatenac polako dobija izgled koji ima i danas.

- Freske i ikonostasi su urađeni u periodu između 1980. do 1984. jer je mati Jefimija Jović došla ovde na temelje i malu podignutu crkvu koja nije bila do kraja izgrađena. Preobražaj se dešava za vreme vladike Hrizostoma, a mnogi manastiri za vreme komunizma su bili pusti, dok su drugi bili muški. Da bi zaživeo žensko monaštvo, on je mnoge monahinje dovodio iz drugih eparhija - dodaje mati Justina.

Danas, ovde dolazi mnoštvo posetilaca sa svih strana Srbije. Ipak, naša sagovornica kaže da je otuđenost ljudi od vere primetna i objašnjava da sve što ljudima fali uglavnom je proizvod toga što im manjka duhovna radost.

- Širok je spektar ljudi koji dolaze. Od najmlađih do najstarijih, ali mnogo njih dolazi turistički, a tu možemo da vidimo otuđenost ljudi od vere. Manastir nije samo zidina za slikanje, to je mesto molitve gde se dolazi na liturgiju. Ja razumem da ljudi ne dolaze često u manastir, pa dođu sa namerom da vide mesto, fotografišu. Svakako, svaki manastir je izdvojen od današnjeg sveta i mislim da je to prvo što privlači ljude, jer nije urbana sredina. Tu se vidi da im fali dodir sa prirodom. Ovde mogu sve to da pronađu, samo ako žele, prvenstveno na liturgiji. Liturgija je predukus raja, a radost u srcu možemo poneti samo ako redovno dolazimo u crkvu. Sve što čoveku fali, fali jer mu nedostaje duhovna radost - objašnjava mlada igumanija.

Ipak, tvrdi ona, bilo je i posetilaca koji su se vraćali u manastir, baš zbog duhovnog aspekta. Mnogima su se molitve obistinile, te su u neverici dolazili da se zahvaljuju Svetim Vračima i Bogu.

- Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da se zahvale na isceljenju, ali greška je što nemamo zapise. U poslednje dve godine dosta njih je došlo da se zahvali Svetim Vračima, oni koji su bili bezdetni dobili su decu, oni koji su bolovali od raka ili neke druge bolesti su se izlečili. U skorije vreme imali smo devojku sa upalom mozga, a mi smo dobili njeno ime da se molimo. Ona se izlečila tako da su lekari u otpusnoj listi bukvalno napisali da ne znaju kako. Sama sila vere tih ljudi to čini. Mi smo samo sluge koje se mole kada nas neko pita. Sve će ih više i biti jer narod ima vapaj za verom i čudima - priča nam Justina.

Svaki manastir je veliko domaćinstvo

Igumanija objašnjava da je molitva sastavni deo svakog njihovog dana u ovom manastiru, ali da su u toku dana ispunjene raznim obavezama, pa je vrlo bitno dobro se organizovati. U Zlatencu se uzgajaju ovce, koze, pčele, ali i razno povrće i voće. Ono što svako prvo primeti su psi čuvari koji ih brane od šakala, a predstavljaju deo porodice.

- Svaki manastir je jedno veliko domaćinstvo i zahteva dosta truda i rada. Prvo što treba je da nahranimo životinje. Imamo koze i ovce i proizvodimo sir, mleko i surutku. Ljudi koji dođu kupe proizvode, a za koziji sir se zna da je lekovit, te nam se javljaju ljudi sa raznim oboljenjima. Imamo i pčelinjak sa tridesetak košnica. Pravimo med, propolis, a od voska pravimo meleme. Maksimalno koristimo prirodu jer se lečenje prirodnim putem vraća kod ljudi jer od lekova koji truju narod nema mnogo vajde. Bavimo se i pravljenjem brojanica, tako da se trudimo da se dobro organizujemo i da posvetimo dan Bogu - priča nam ona.

Ikona Majke Božije Brzopomoćnice

Svaki manastir ima neku svoju priču za koju bi većina ljudi rekla da je pravo čudo, a mnogi čak ne bi ni verovali da se takva situcija zapravo dogodila. Mati Justina priča nam da je bila svedok nesvakidašnjeg događaja, a da su je povici jedne žene u dvorištu prenuli, te je morala da proveri šta se događa.

- Ikonu Majke Božije Brzopomoćnice je dobila majka Jefimija sa Hilandara. Pojavila se jedna žena koja je bila uplašena i rekla da mora nešto da nam vrati. Objasnila je da je od mati Jefimije dobila tu ikonu da se pred njom moli jer je bila bolesna, a sada je ozdravila. Posle nekog vremena Majka Božija joj se javila i rekla da je vrati tamo odakle ju je uzela. Ona nam je ikonu vratila, a mi smo je postavili na stubu iznad svetih Vrača i redovno joj se molimo, a ljudi tome mogu da prisustvuju sredom - zaključuje naša sagovornica.

"Svilajnac - vrata u raj Jugoistočne Srbije"

Projekat se sufinansira sredstvima Opštine Svilajnac.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Telegraf.rs)