"Do mraka im se ispuni molitva": Manastir u Srbiji čuva posebnu ikonu Bogorodice, ljudi se vraćaju zahvalni

Miljkov manastir nalazi se na teritoriji sela Gložane kod Svilajnca. Pod tim imenom poznat je celoj Srbiji, ipak, zanimljivo je to što na kapiji ove svetinje nigde ne piše pomenuto ime. Sve što možemo videti na ulazu je "Vavedenje". Zbog čega je to tako, objasnila nam monahinja Mihaila koja nas je sprovela kroz svaki kutak manastira i ispričala neverovatne doživljaje njegovih posetilaca.

Priča ovog manastira počinje sa rođenjem Bogorodice, jer je posvećen njenom vavedenju. Kako kaže monahinja Mihaila, ime je dobio jer su je njeni roditelji, sa samo 3 godine, "vaveli", odnosno priveli manastiru jer su svoje čedo smatradli darom od Boga.

- Lako je zaključiti da je crkva veoma stara, ne zna se kada je sazidana ni ko je sazidao. Prvi podatak nalazi se u povelji cara Lazara iz 1374. godine, u kojoj on kaže: "Na obali Morave ima crkva po imenu "Bukovica", jer je bila okružena bukovom šumom. Posle cara Lazara, Turci divljaju po našoj zemlji, pa su srušili i ovu crkvu do temelja, a despot Stefan Lazarević na početku 15. veka sazidao ju je od temelja do vrha, pa smo skloni da kažemo da je on ktitor iako nije on prvi koji ju je izgradio - priča ona za Telegraf.rs.

Još jedno rušenje crkve razlog je zašto je manastir dobio baš ovo ime. 1878. godine obnovio ju je čovek po imenu Miljko, stanovnik ovog sela, a od tog dana crkva nosi njegovo ime. Monahinja dodaje da nismo jedini koje je natpis na kapiji zbunio.

- Mnogi ljudi dođu pa im je neobično, nisu videli natpis Miljkov manastir, pitaju se jesu zalutali, jer na kapiji stoji Vavedenjski manastir kome je posvećena crkva. Ni tu nije kraj stradanju, te je 1856. godine ponovo srušena, a onda je podiže kaluđer Pantalejmon, takođe iz Gložana. On je bio prvi od monaha koji je posetio Hristov grob - objašnjava Mihaila za Telegraf.rs.

S obzirom na njenu istoriju, crkva sama po sebi deluje rustično. Freske su oštećene, a prostor je osvetljen sa samo nekoliko svetiljki. Ipak, mir koji se oseti kada ste u unutrašnjosti ne može da se poredi ni sa čim. Mihaila dodaje da oštećene freske nisu plod ljudskog zlodela, već da su na njih najverovatnije imale uticaj podzemne vode.

Miljkov manastir poznat je po mnogim znamenitostima, a u samoj crkvi nalazi se više od 40 čestica mošti svetitelja za koje Mihaila tvrdi da su svemoćne.

- U kutijicama su delići netruležnog dela tela svetitelja koji imaju čudotvornu moć. I najmanji delić ima isceliteljsko dejstvo. Prvo smo dobili mošti Svetog Jovana Šangajskog. Njegove cele mošti su u San Francisku, a prethodna igumanija je tražila da nam dostave jednu česticu. On je pola Srbin pola Rus i kao dečak od 15 godina prispeo je ovde sa grupom ruskih kaluđera emigranata, proteranih od komunista. Prezivao se Maksimović, srpsko prezime, po muškoj liniji Srbin. Jovan se tu zamonašio i uzeo to ime po svom stricu. On je pred kraj života u nekoj knjizi rekao: "Ma gde da sam službovao, za mene je najlepše Miljkovo. To Miljkovo, tesno, začađalo", a nasuprot crkvi koju je dobio u Šangaju koja je mogla da primi 2000 ljudi, veličanstvena, velelepna, on kaže da mu je ovde najlepše. Svakako da je on tu osetio duhom neku jaku božansku blagodat - priča naša sagovornica.

Ipak, Jovan Šangajski nije jedini koji je osetio tu duhovnost. Prema tvrdnjama posetilaca koji se nakon prvog dolaska uvek vrate u ovaj manastir, isto se dogodilo i njima. Upravo takvu jednu priču dočarala nam je i Mihaila.

- Mnogi naši posetioci kažu da osete veliku duhovnost, konkretno jedan čovek je rekao da nikad nije osetio potrebu da peva u crkvi, a ovde kako služba odmiče uhvatio je sebe da peva i zabrinuo se šta će ljudi da misle. A onda je video da cela crkva peva. Ja sam mu tad rekla da se peva od lepote. Jedan nam je rekao da ide po mnogim manastirima, ali samo odavde kad ode kući danima vlada harmonija u porodici, svi poslovi idu bez smetnji i zastoja. Mnogi koji su se ovde molili dobili su to za šta su se molili do mraka - kaže ona.

Čudotvorna ikona Bogorodice Ahtirske

Pored znamenitosti koje nam je već nabrojala, Mihaila je ipak najviše pažnje posvetila ikoni koja se nalazi na samom začelju crkve. Pokazuje nam na oslikanu Majku Božiju, koja, po svemu sudeći ne liči na ikone na koje smo navikli. Ipak, ono što je najviše razlikuje od drugih ikona, tvrdi monahinja, jeste njena čudotvorna moć. Kako kaže, prenosi nam samo iskustva posetilaca, a mnogi su joj ispričali da su im se molbe i želje ispunile do mraka.

Ova ikona stigla je u Miljkovo iz Rusije, iz malenog grada Ahtirke, a prema rečima naše sagovornice projavila se svešteniku oš 1735. ili 1739. godine, u zavisnosti od izvora.

- Dok je hteo da pokosi travu, negde u uglu je ugledao čudnu vatru. Prvo znatiželjno prilazi da vidi šta je i ugleda ovakvu ikonu iz koje plamsa vatra. On je rekao da je ta vatra nezemaljskog porekla i kao da ga je neka sila gurnula, on je pao na kolena i nastupilo je stanje transa u kom je sve molitve Majci Božijoj u jednom dahu ispričao. Posle je ikonu prigrlio pobožno i poneo kući. Ona mu se u snu javila i rekla da uzme vodu i omije njenu ikonu, sakupi je i da svojoj bolesoj ćerki da popije i ozdraviće. Saznajemo da ima bolesnu ćerku, devojka je verovatno dugo lečena, pa se Majka Božija pobrinula da pomogne. Uradili su tako, a do mraka su ljudi dobili ispunjenje molbe, a ja sam vam rekla da to kažu i naši posetioci - napominje Mihaila.

Ona naglašava i razlike između ove ikone i svih drugih koje prikazuju Majku Božiju. Prvo što svi primete je da u njenom naručju nema bebe Hrista, već se u uglu nalazi krst na kom je razapet. Mihaila tvrdi da je baš to razlog što se većini onih koji joj se mole želje ispune u tako kratkom roku.

- U jednoj knjizi piše da je ovo jedinstveni primer da vidimo tako nešto. Baš taj detalj ovoj ikoni daje čudotvornost. Isus je za vreme života rekao da nema molbe koju će mu majka uputiti a da je ne ispuni ubrzo. Mi se ovde molimo Majci Božijoj, ali ona naše želje odmah prosleđuje Gospodu, koji je tik uz nju. Koliko smo čuli isceljenja, ako je neko imao zakazanu operaciju i došao ovde između dijagnoze i operacije, kad odu na operaciju, na kontroli lekari gledaju, čude se i pogledaju u bolesnika i kažu da nema traga od tumora i otpuste zdravog čoveka, a ti ljudi kad shvate da je to delo Majke Božije, dođu da zahvaljuju majci, a nama ispričaju čudnovate priče - priča nam ona.

Druga velika razlika jeste to što je na svakoj drugoj ikoni Majci Božije njoj je kosa zavijena u maramu, tako da joj se ne vidi nijedan pramen. Ipak, na Ahtirskoj, njene vlasi slobodno padaju po ramenima.

- Ova ikona je pomoćnica pri rađanju i mnogi gosti su kupili tu ikonu i imamo informacije da je mnge trudnoće dovela do kraja i da su mnogi porođaji od kojih su lekari strepeli bili laki i jednostavni - dodaje Mihaila.

Treća specifična odlika ikone je kruna nad glavom Majke Božije. Naša sagovornica kaže da ona nije tako napravljena originalno, već da joj je jedan čovek dodao krunu u znak zahvalnosti.

- To znači da ikonu nismo dobili sa krunom, nego je neki naš čovek koji je bolovao otpušten kao beznadežan slučaj, čuo za ikonu pročitao molitvu i ozdravio. Došao je na ideju da joj napravi krunu, kako bi joj se zahvalio. Kasnije su ljudi dodavali i srebrne pare isto za neku pomoć - ukazuje nam monahinja na detalje.

"Pre odlaska kod doktora dođite u crkvu"

Mihaila nam je ispričala da je na ovom mestu čula neverovatne ispovesti ljudi. Neki su dan i noć proveli moleći se, a ona veruje da je Gospod njih čuo i podario im ono čemu su se nadali. Prisetila se parova koji nisu mogli da imaju decu, a u drugoj poseti crkvi gurali su dečija kolica kroz kapiju. Bolesni su ozdravljali, a nijedan od njih nije otišao bez pozdrava.

- Jedna gospođa mi je ispričala da joj je bratanica ležala sa temperaturom 8 meseci u bolnici, tim lekara se borio, svo njihovo znanje su uložili, video se trud i želja ali nisu uspeli ni da smanje temperaturu. Prijatelj joj je rekao da je odvede u bilo koju crkvu, ispriča svešteniku problem, a on će znati koju molitvu da pročita. Oni tako i urade, a sveštenik im kaže "sad ćemo da pročitamo molitvu Presvetoj Bogorodici Ahtirskoj". Ona se meni unela u lice i rekla: "Nećete mi verovati, do mraka je nestala temperatura" - priča monahinja.

Baš zato, tvrdi da svi treba da se vodimo jednim principom. Ukoliko treba da posetimo doktora, savetuje da prethodno odemo u crkvu. Kako kaže, sveštenik će umoliti Gospoda da odredi pravog lekara koji će dati adekvatnu terapiju, te će tako i lečenje biti efikasnije.

Podseća nas i da se molimo, barem jednom dnevno, jer nam na kraju ostaje samo vera, te nas i ispraća uz sledeće reči: "Anđele moj, pored mene stoj. I po danu i po noći, budi mi od pomoći".

"Svilajnac - vrata u raj Jugoistočne Srbije"

Projekat se sufinansira sredstvima Opštine Svilajnac.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Telegraf.rs)