Počeo je Petrovski post: Ovu hranu od danas ne treba jesti

Pravoslavni vernici danas počinju Petrovski ili Petrovdanski post, zato što se završava dan pre Petrovdana, 12. jula.

Početak mu je pokretan, jer zavisi od Vaskrsa, a završetak nepokretan i ustanovljen je na osnovu uspomene na apostole koji su posle silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili.

Preporučujemo

Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu, Petrovski post najkraće može da traje jednu nedelju i jedan dan, a najduže šest nedelja.

Ove godine, traje nešto duže od četiri. 

Subotom i nedeljom posti se na ribi, utorkom i četvrtkom na ulju, a ponedeljkom, sredom i petkom na vodi.

Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razrešava se samo na ulju i jedemo jedanput dnevno.

Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba.

Oni koji poste, od danas ne bi trebalo da jedu: meso, beli mrs (jaja, pavlaku, sir, kajmak), čokoladu i sve što spada u mrsnu hranu.

Petrovski post uveden je u prvim vremenima hrišćanstva, u vreme cara Konstantina Velikog, prvo u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu, istim povodom.

Na Istoku je od tada uobičajeno da se pre njega posti, dok na Zapadu ta praksa nije uvedena.

Osnova svakog posta u hrišćanstvu, a samim tim i Petrovskog, sastoji se u suzdržavanju od mrsne hrane, loših dela i misli. Međutim, veroučitelji naglašavaju da mnogi pravoslavni vernici pogrešno shvataju smisao posta u kome ne treba umirivati svoje telo već i strasti.

Hrišćansko učenje navodi da je u postu najbitnije odreći se gordosti, koja se smatra jednim od najvećih grehova i korenom zla. Post je najbitniji u duhovnom smislu, a sam čin telesnog posta i po knjizi patrijarha Pavla "Molitve i molbe" nije presudan.

(Telegraf.rs)