Ostavite organe na zemlji, na nebu vam ne trebaju: Lekar citirao vladiku, a zbog reči pacijenta prolivene suze

"Ja se 13 godina borim sa hroničnom bolešću jetre. Moja dijagnoza je sekundarna bilijarna ciroza. Na listi sam za transplantaciju već godinu dana. Kada je moje ime upisano na listu pre godinu dana, mislila sam da ću danas imati šta novo da vam kažem. Ali za tih godinu dana nisam dobila nijedan poziv", reči su 33-godišnje Željke Bojić, pacijentkinje koja čeka presađivanje jetre.

Na obeležavanju Nacionalnog dana donora organa kratkim obraćanjem rasplakala je prisutne. Suze su se videle sa obe strane stola za kojim je sedela.

Preporučujemo

"Na meni je da ja javnim istupanjem pokušam da svima približim koliko je teško čekati organ. Na meni je da vam kažem da me muči što svako jutro pijem lekove koji mi ne pomažu da ozdravim, nego me održavaju u životu, što svakog jutra kada se probudim ustajem sa strahom da li ću ugledati bele ili žute beonjače u ogledalu. Ako ugledam da su žute znam da je kraj blizu. Teško mi je što sam 24 sata vezana za telefon. Možda baš sada postoji nada da će da zazvoni. Teško mi je da budem jedna od 2.000 ljudi i samo statistički podatak. Teško mi je da sedim i da čekam.

Ono što ja od sveg srca želim jeste da živim. Želim da sa svoje 33 godine planiram porodicu, a ne da sedim i da čekam kada će neko da smogne snage da izgovori to da i da mi novu šansu za život. Svojom pričom ne želim da izazovem sažaljenje, naprotiv, samo da me razumete. Želim da budem sa ove strane gde su Mladen i Sandra, Lidija i još mnogi drugi (transplantirani pacijenti), koji su zahvaljujući nečijem 'da' danas ovde među nama. Želim i ja kao Mladen da ispratim svoju ćerkicu u školu, da se probudim i da kažem da me više ništa ne boli, da sam zdrava.

Nas 2.000 smo tu negde među vama, sedimo i čekamo. Potrudite se, ako dođete u situaciju, a ne znate nikad ko će to biti, da se setite moje priče i nekog drugog ko čeka organ, smognite snage i recite 'da'", rekla je.

Već transplantirani pacijenti bore se za druge

Na događaju su takođe govorili spomenuti Mladen i Sandra, oboje navodeći svoje pozitivne primere - onih koji su se otrgli bolesti i koje je donorstvo spasilo.

Mladen Todić, levo / Foto: Telegraf.rs

Mladen je predsednik Udruženja "Zajedno za novi život", u čijoj se organizaciji i održala konferencija, Sandra je član. Oboje danas istupaju zbog drugih, kako bi oni koji nisu imali sreće u nesreći takođe dobili svoju šansu. Pozvali su državu, lekare, druga udruženja pacijenata i crkvu da zajedno podignu program transplantacije na noge.

Govorili su još predstavnici države, stručnjaci i humanitarci. Direktor Zavoda za javno zdravlje Šabac dr Branko Vujković nadovezao se na priču o neophodnoj podršci navodeći svetle primere među sveštenstvom, ujedno pionire među zagovornicima transplantacije.

"Podsetio bih da je prvo svešteno lice koje je potpisalo donorsku karticu bio blaženopočivši vladika šabački Lavrentije, nakon njega je svih 35 sveštenika Šabačke eparhije potpisalo donorske kartice. Podsetio bih na njegove reči: 'Ostavite organe na zemlji, na nebu vam ne trebaju'. Bez obzira da li smo ateisti ili vernici, svakako nam organi bilo na zemlji bilo na nebu, posle smrti ne trebaju", naveo je.

Foto: Telegraf.rs

"Napravljen mali pomak, krenuti ka Eurotransplantu"

Prisutnima se obratila i direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić navodeći da je problem transplantacije trenutno najveći problem u zdravstvu, te da ne samo da je za nama jedan neslavan period u zemlji, već je i saradnja sa inostranstvom - prekinuta ili otežana. Kako je navela, neophodno je razmenjivati organe da bi pacijentima iz Srbije bilo omogućeno da dobiju organe nekog pacijenta iz Evrope. Kako je istakla, traži se da taj odnos bude dvosmeran, te da deo organa donora iz Srbije bude dostupan i stranim pacijentima, kao što je praksa među osam članica Eurotransplanta.

Ove godine je, naglašava, napravljen mali pomak.

"Pomak u poslednjih pet meseci je napravljen. Nismo imali nijednog donora za druge zemlje. Ono što je RFZO mogao da uradi u tom periodu, to je da smo zamolili Italiju, sa kojom imamo dugogodišnju saradnju, kada je u pitanju transplantacija kadaverične jetre, naročito za decu, jeste da nam daju još neki rok i taj rok smo dobili uz očekivanje da što pre pokažemo makar znak dobre volje, a očekuje se da makar do kraja godine ima nekog donorstva", objasnila je.

Takođe je navela da je ipak ostvareno nekoliko presađivanja upravo u inostranstvu.

"Od početka ove godine su u Bergamu odrađene tri transplantacije, od toga jedna kadaverična. Zatim, u Torinu je urađena jedna transplantacija kombinovana, jetre i bubrega, u Beču je urađena jedna transplantacija pluća i u Zagrebu je urađena jedna transplantacija srca", rekla je navodeći da više nema vremena za pravljenje koraka ka pridruživanju Eurotransplantu.

Foto: Jelena Branković

Na obeležavanju ovog datuma obratili su se i Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva Zdravlja, pukovnik doc. dr Momir Šarac, VMA, vaskularni hirurg, član tima za transplantaciju jetre, kao i Aleksandar Mutavdžić, predsednik kluba bajkera "Čivija" iz Šapca.

U zemlji je oko 2.000 pacijenata koji čekaju organ.

(Telegraf.rs)