Donirali smo srce i dva bubrega našeg sina, sveštenik nam dao blagoslov: "Budi srećna, i Bog je srećan s vama"

Sedamdesetdvogodišnja Dušica Petronijević iz Petrovca na Mlavi pojavila se danas u Beogradu, stegla srce i progovorila o događaju od kog prolazi 11. godina. U novembru će baš biti punih 11, kaže nam. Tada joj je umro mlađi sin, Igor. Smrt je bila iznenadna.

"Samo je pao u komu", kaže u razgovoru s novinarom Telegrafa.

Preporučujemo

Tada su se suprug i ona našli pred teškim izborom.

"Znam šta znači nekome produžiti život, bila sam zdravstveni radnik", govori o osećaju dužnosti i muci na koju je bila stavljena u smrtnom času svoga deteta.

"Teška srca smo se odvojili od njega", nastavlja kao da se sada vraća u realnost iz stanja šoka koji joj je pomutio razum.

"Donirali smo srce i bubrege našeg sina. Njemu organi ne znače ništa", poentira.

U tom času Igor je imao 26 godina.

Za njim su ostali supuga i sin od 14 meseci, prepričava majka.

Dodaje i da se osećala zbunjenom zbog odluke koju je donela, te da se obratila svešteniku. On joj je, ističe, dao blagoslov.

"Budi srećna i ti, jer je i Bog srećan s vama što ste produžili tri života", prenosi njegove reči.

Iako prethodno teško govoreći, sa osmehom na licu ističe da njen sin nije pao u zaborav. Bio je, kaže, mnogo dobar čovek i veliki navijač.

"Sad su mu uradili mural na našoj zgradi. Na celom zidu. Sportski savez kod nas u Petrovcu organizuje nekih desetak godina memorijalni turnir za njega. Na njega još nije pao zaborav, još ga se rado seća njegovo društvo", teši se majka Dušica.

U Beograd je došla na obeležavanje Nacionalnog dana donora organa, da pozove druge da slede primer njene porodice. Poručuje da je važno spasiti svaki život.

U Srbiji je oko 2.000 pacijenata koji čekaju organ. Od 15 mogućih donora od početka godine, saglasnost za transplantaciju lekari su dobili od porodice sedam moždano mrtvih osoba. Njihovi organi produžili su 15 života.

(Telegraf.rs)